Ima Boga

Hvala Bogu, gde čuo i ne čuo, na presudnom doprinosu za ukidanje PDV na hranu, odeću i opremu za bebe. Veza između nebeske Srbije i neba  konačno je proradila pre dva dana na sednici vlade. A izgledalo je da nas niko više ne čuje.

Preksinoć, posle "Vesti" na kojima su objavili da su srpska vlada i premijer lično podržali inicijativu srpskog patrijarha da se ukine porez na potrepštine za bebe, moj kum, takođe verujući čovek kao i naša vlada, u transu je ustao i uzviknuo: "Ima Boga". Nas nekoliko okolo počeli smo odmah da se krstimo, neki su prekinuli da jedu svoje sendviče sa slaninom i počeli najstroži post skoro prestrašeni ovakvom iznenadnom objavom. Ja sam, brže-bolje, otrčala do prve crkve i zapalila sveću, onu veliku od 100 dinara, kakvu sam videla da obično pale kriminalci i bogataši, i zatražila oprost za sve što sam pre dvadeset dana izgovorila i pomislila na račun naše, očigledno nebeske, vlade.

Priznajem, moja vera je oslabila kad sam pre dvadesetak dana videla kako vlada (onaj ministar finansija, Cvetković valjda ne govori samo u svoje ime baš kao što to ne čini ni patrijarh), dakle, kada sam videla kako vlada, ne bojeći se ni Boga ni glasača, odbija predlog 40.000 roditelja iz 20 gradova Srbije da se ukine taj PDV. Pomišljala sam čak da je u sve prste uplela i neka, sačuvaj me, Bože, nečastiva sila, kad je taj Cvetković počeo da obrazlaže kako sada nije trenutak za ukidanje poreza, možda sledeće godine, kao nije predlog baš jasan, kao ne bi bilo pravedno da oslobode i bogate poreza uz nas siromašne i sve nešto tako.

Nije pomoglo ni to što su se siromašni roditelji složili da i bogatima bude lakše samo da bi sirotinji malo laknulo. Vlada je bila neumoljiva, bogatima ne treba olakšati. I tako predlog bi odbijen.

A onda posle samo 20, a ne 40 dana iskušenja kako piše u Bibliji, na veliki praznik, Petrovdan, desilo se.  

Vlada je zasedala kao i svakog četvrtka i, kao i obično, pričali su o nekim zakonima od kojih mi smrtnici nikakve vajde nemamo. Onda se desilo čudo. Ovog četvrtka, na praznik, uz gomilu stranačkih, dočekalo i pismo patrijarha. Tražio je isto što i onih 40.000 mučenika – da se ukine taj porez na bebeću opremu. Da ne opusti Srbija, kako je rekao patrijarh. U salu za sastanke vlade, kako tvrde neprovereni i nepouzdani izvori, uđe jedan zrak svetlosti, pade pravo na ono mesto gde sedi premijer, svi ministri zanemeše, Voja se prekrsti, ostali za njim i podržaše patrijarhov predlog. Dinkić se, priča se, u isto vreme na nekoj grčkoj plaži nagutao slane morske vode, skoro da se udavio, ali nije. Ali tu sreći našoj ne beše kraj. Kažu da se na istoj sednici, odmah posle čuda, čuo još jedan blagosloven predlog. Neko pametan je predložio da vlada kolektivno ode na odmor.