Našu opoziciju je prekrila plesan

Jovan Skerlić je 1904. godine dao veoma oštru ocenu stanja u Radikalnoj stranci nakon majskog prevrata 1903. „Ona je postala samo bleda senka nekadašnje Radikalne stranke, političko telo bez duše, bez kičmene moždine, bez ideja i bez načela, kolos na nogama od ilovače. Ona je prestajala biti odsutno demokratska stranka malih ljudi, naroda seljaka, malih trgovaca. Ona je sve više i više postajala jedna glomazna, bezizrazna i bleda nacionalna stranka za sve i svakoga u koju je ceo svet ušao jer ništa nije značila, i u kojoj je od nekadašnjeg radikalizma ostalo samo ime.Mesto onih nekadašnjih muških glasova za radikalnu demokratizaciju države ona jednako ponavlja pohabane i plesnive fraze koje svaki može da kaže, jer ništa ne znače i ni na šta ne obavezuju”. U ovim rečima Jovana Skerlića, čija stota godišnjica smrti prolazi gotovo nezapaženo, možemo u potpunosti prepoznati sve odlike našeg savremenog političkog i stranačkog života. Skerlićevi gorki uvidi posebno mogu biti korisni u raspravama o stanju u našoj opoziciji nakon prošlih parlamentarnih izbora.

Od ponovnog uvođenja višestranačkog života nismo imali slabiju, bezidejniju, dezintegrisaniju i akciono nemoćniju opoziciju. Ona se često poziva na činjenicu da je vladajuća koalicija preuzela glavne elemente njenog političkog programa i ta jadikovka traje već dovoljno dugo da se u javnosti sa puno opravdanja postavlja pitanje: Ko danas čini stvarnu i politički delatnu opoziciju ovom režimu koji sve više klizi u demagogiju, populizam i režim jednog čoveka? To je politička predstava i oblik vladavine koji smo već toliko puta videli i u tom političkom i medijskom igrokazu ni sadašnja opozicija ne može biti amnestirana.

Još jednom se pokazalo da naše stranke mogu opstati samo ako su u sadejstvu sa državom. Izlazak iz parlamenta označio je i krah mnogih stranačkih organizacija koje su postojale samo dok su bile deo etabliranog političkog poretka. Na ovo pitanje ostaci razbijene opozicije odgovaraju pozivom na okupljanje u jedinstveni front protiv premijera Srbije i njegovih nastojanja da sve poluge vlasti stavi pod svoju neposrednu kontrolu i tako obezbedi stabilnost svoje vlasti, što mu za sada u velikoj meri i uspeva. Jasno je da farsično pozivanje na ponovno dosističko okupljanje restlova opozicionih stranaka i organizacija samo govori da se ne razume prosta činjenica da su se vremena promenila i da opozicija mora da pronađe novi i kreativniji način delovanja ali i da afirmiše novu generaciju političara koji nisu potrošeni i kompromitovani raznim aferama i da tako odgovori na izazove novog odnosa snaga na našoj političkoj sceni.Ponavljati stare oblike dosističkog organizovanja sa istrošenim takozvanim političkim liderima vodi opoziciju u dalju marginalizaciju i živo blato pasivizacije i političke nemoći.

Kada predsednik LDP Čedomir Jovanović izjavi da nema drugih političara osim onih koji su na sceni već dve decenije samo se pokazuje do koje mere se ne razume duboka kriza u kojoj se personalno i programski nalaze opozicione organizacije. U sadašnjoj situaciji se mora u potpunosti reinterpretirati sam pojam opozicije jer on je uveliko izgubio svoj smisao budući da je sastavni deo ideološke i političke konfuzije i politikantske kakofonije u kojoj živimo.Tako opozicija postaje telo bez duše, bez ideja i načela, jednako ponavljajući pohabane i plesnive fraze koje ništa ne znače, kako je to govorio Jovan Skerlić.

U opozicionim redovima prisutan je fenomen koji se ogleda u tome da svaka stranka poziva ostale opozicione aktere da se okupe upravo oko nje kao glavnog stožera okupljanja. Za ove čudotvorne stožere nude se i stranke koje su statistička greška u biračkom telu ali one ne odustaju od svoje mesijanske uloge. To samo svedoči koliko su postojeće opozicione organizacije spremne da zaista ozbiljno uđu u proces objedinjavanja koji je sam po sebi izgubio smisao jer je to politički recept koji je već toliko puta korišćen i u potpunosti obesmišljen. Umesto opozicionog objedinjavanja nama je potrebno da se na političkoj sceni profilišu i ideološki formatizuju političke stranke koje će imati jasno ideološko-političko određenje i pokrivati profilisanije biračko telo. Tako ćemo prevazilaziti postojeću konfuziju u kojoj se lovi u mutnom jer stranke nemaju jasna uporišta u određenom biračkom telu ali ni u spektru političkih ideja od levice, centra do desnice.

Publicista