Licemeri nad licemerima

Iz solidarnosti sa Oljom Bećković preksinoć sam otišla pred Televiziju B 92 u vreme kada se emituje „Utisak nedelje”. Podržavam koleginicu u nastojanju da grčke vlasnike natera da poštuju ugovor koji ima sa tom kućom. Mislim da su licemeri kad skidanje najčuvenije političke emisije tobož pravdaju poslovnom politikom.

Iz iskustva sa zapadnim gazdama znam da ne mare mnogo za slobodu izražavanja u Srbiji. Vlasnik kompanije „Ringijer” pre tri godine hitno je doleteo u Beograd da lično smeni glavnog urednika lista „Alo” kog je pre toga kritikovao tadašnji predsednik Srbije. Te 2011. godine Udruženje novinara Srbije osudilo je tu „licemernu praksu davanja lažnih izgovora za politički motivisane smene”.

Ali i nad licemerima ima licemera.

U ovu drugu grupu, primera radi, svrstavam Dragana Šutanovca, čije je rukovanje sa Oljom preksinoć dočekano zvižducima. Čujem da je DS u nedelju mobilisala članstvo porukama „Dođite da budemo veći utisak od Utiska!”

Dragan Šutanovac i drugi opozicionari pokušavaju da politički kidnapuju solidarnost sa Oljom Bećković. Teško mi je da poverujem u njihovu posvećenost slobodi govora. Ko se danas još seća da je Šutanovac zaslužan za krivični progon Jelene Spasić, mlade novinarke kojoj su na njegov zahtev po hitnom postupku spremali proces bez prisustva javnosti, zbog navodnog odavanja državne tajne. A znate zašto se malo ko seća? Jer se te 2011. godine malo ko sa Jelenom solidarisao.

Ima i drugih primera. Čitali ste o požrtvovanosti Marijane Milosavljević, bivše novinarke NIN-a i bivše urednice „Politike” koja je najboljoj drugarici iz NIN-a Ivani Janković poklonila bubreg. Ali 2009. niste imali gde da pročitate kako Marijana – baš kao danas Olja – tvrdi da je pod političkim pritiskom oterana iz „Politike”. U NIN-u, koji je nakon što ga je „Ringijer” kupio „očišćen” od dotadašnjeg glavnog urednika, najvećeg broja autora i dugogodišnje nezavisne uređivačke politike, Marijana nije mogla da objavi ni pismo čitaoca u kom bi se branila od kleveta koje je NIN 2011. na njen račun štampao iz pera Vladimira Bebe Popovića.

Neko će reći da je to tipična srpska novinarska sudbina. Urednik prvih novina na tlu Srbije i pisac prvog liberalnog srpskog ustava Dimitrije Davidović umro je u unutrašnjem egzilu a da njegove Novine serbske o tome nisu objavile ni slova.

Taj začarani krug moramo nekako prekinuti, ali postoje dve vrste saveznika koji nam tu ne mogu bogzna koliko pomoći. Prvi su diskreditovani političari koji su dok su bili na vlasti i sami gazili slobodu izražavanja, a drugi su novinari koji uvek podržavaju samo svoje političke istomišljenike i njihova prava.