Potresna svedočanstva o Velikom ratu

„Mi ratni dobrovoljci davali smo sve od sebe, žrtvujući i svoje živote na bojištima. No, i posle nas će biti ratova, ali vi, mladi, školarci, đaci, kada budete stasali za rat i borili se za slobodu i drukčije ideje vodilje nego što su danas naše, ponesite u svojim srcima samopregor dobrovoljaca i nemojte nas zaboraviti”, napisao je u svom ratnom dnevniku, na jednom papiriću u kovitlacu Solunskog fronta Milan Vakanjac, srpski oficir i dobrovoljac u Prvom svetskom ratu. Poslednjih nekoliko reči ovog emotivnog teksta – nemojte nas zaboraviti – poslužile su kao naziv za izložbu koja se večeras u 19 sati otvara u Galeriji SANU. Na njoj će se povodom obeležavanja jubileja Velikog rata naći radovi dvojice umetnika, fotografa Riste Marjanovića i slikara Vase Eškićevića.

Sastanci Vrhovne komande naše vojske, stradanja vojnika i civila, pobede i porazi, pustoš koja ostaje nakon njih, nepregledne kolone izbeglica, izmučeni ljudi i životinje, tela koja konačište nalaze u plavoj grobnici i na grčkim ostrvima – sve to prikazano je okom dvojice ljudi čiji je pogled bio sličan, a opet različit. Kada se nađe bilo pred fotografijom bilo pred slikom, posmatrača u većini slučajeva podiđu žmarci. Na zidovima galerije nalazi se 60 Marjanovićevih fotografija i 25 Eškićevićevih slika i 81 skica.

Za dvojicu umetnika rat je počeo iz različitih razloga i u različitim okolnostima.

Marjanovića (Šabac, 1885) iz Pariza je, gde je od 1908. bio prvo član, a potom i urednik ilustracije za Evropu za „Njujork herald”, povukla srpska vlada i on postaje zvanični foto-reporter naše Vrhovne komande. Svi negativi i fotografije, kojih ima preko šest hiljada, proglašeni su kulturnim dobrom i zajedno sa podacima kad su snimljeni čine pravu ilustrovanu istoriju Prvog svetskog rata.

– Neke od fotografija na postavci već su viđene, bile su objavljivane jer su autentične i upečatljive. Marjanović je pohađao školu Riste i Bete Vukanović, a podučavao ga je i Milan Jovanović, rođeni brat Paje Jovanovića, da bi se na kraju ipak opredelio za fotografiju. Nakon rata nastavio je vredno da radi. Poznat je i njegov serijal nastao tokom protesta 27. marta u Beogradu – ispričao je Branislav Stanković iz Narodnog muzeja u Šapcu.

Eškićevića (Irig, 1867), našeg pomalo zaboravljenog školovanog slikara, koji je u Petrogradu završio umetničku akademiju kneginje Teniševe u klasi čuvenog slikara Rjepina, u Srbiju su dovele emocije – borbama se priključio kao dobrovoljac. Ubrzo su ga rasporedili na mesto zvaničnog slikara Prve srpske armije, sa kojom prolazi sve golgote, preživljava ih, skicira, a potom i slika. Danas ne može sa sigurnošću da se kaže koliko njegov opus broji slika. U manjem broju njegova dela nalaze se rasuta po muzejskim zbirkama i privatnim kolekcijama. Kuriozitet je da je posle Drugog svetskog rata fotografija, na kojoj se crtež predaje prestolonasledniku Aleksandru na Solunskom frontu, na zahtev vlasti morala da bude uništena.

– U rukopisnom odeljenju Matice srpske uspeli smo da dobijemo sve njegove skice koje je radio u velikoj brzini na samom frontu, a mnogo nam je pomogla i Srpska čitaonica u Irigu, koja baštini veći fond njegovih radova. Odabrali smo ga ne samo zbog toga što je slikao ratna dešavanja, već i zbog ideje koja ga je dovela u rodnu zemlju, a to je patriotizam – dodala je Gordana Bulović, istoričarka iz Muzeja grada Novog Sada, mesta u kojem je Eškićević živeo do smrti, noseći dugo godina posle rata svoju vojnu uniformu.

Projekat je nastao kao plod saradnje Galerije SANU sa Muzejom grada Novog Sada, Narodnim muzejom u Šapcu i Vojnim muzejom u Beogradu i mnogobrojnim partnerskim institucijama. Izložbu, koja traje do 25. novembra, otvara akademik Dušan Kovačević.

M. Dimitrijević