Потресна сведочанства о Великом рату

„Ми ратни добровољци давали смо све од себе, жртвујући и своје животе на бојиштима. Но, и после нас ће бити ратова, али ви, млади, школарци, ђаци, када будете стасали за рат и борили се за слободу и друкчије идеје водиље него што су данас наше, понесите у својим срцима самопрегор добровољаца и немојте нас заборавити”, написао је у свом ратном дневнику, на једном папирићу у ковитлацу Солунског фронта Милан Вакањац, српски официр и добровољац у Првом светском рату. Последњих неколико речи овог емотивног текста – немојте нас заборавити – послужиле су као назив за изложбу која се вечерас у 19 сати отвара у Галерији САНУ. На њој ће се поводом обележавања јубилеја Великог рата наћи радови двојице уметника, фотографа Ристе Марјановића и сликара Васе Ешкићевића.

Састанци Врховне команде наше војске, страдања војника и цивила, победе и порази, пустош која остаје након њих, непрегледне колоне избеглица, измучени људи и животиње, тела која коначиште налазе у плавој гробници и на грчким острвима – све то приказано је оком двојице људи чији је поглед био сличан, а опет различит. Када се нађе било пред фотографијом било пред сликом, посматрача у већини случајева подиђу жмарци. На зидовима галерије налази се 60 Марјановићевих фотографија и 25 Ешкићевићевих слика и 81 скица.

За двојицу уметника рат је почео из различитих разлога и у различитим околностима.

Марјановића (Шабац, 1885) из Париза је, где је од 1908. био прво члан, а потом и уредник илустрације за Европу за „Њујорк хералд”, повукла српска влада и он постаје званични фото-репортер наше Врховне команде. Сви негативи и фотографије, којих има преко шест хиљада, проглашени су културним добром и заједно са подацима кад су снимљени чине праву илустровану историју Првог светског рата.

– Неке од фотографија на поставци већ су виђене, биле су објављиване јер су аутентичне и упечатљиве. Марјановић је похађао школу Ристе и Бете Вукановић, а подучавао га је и Милан Јовановић, рођени брат Паје Јовановића, да би се на крају ипак определио за фотографију. Након рата наставио је вредно да ради. Познат је и његов серијал настао током протеста 27. марта у Београду – испричао је Бранислав Станковић из Народног музеја у Шапцу.

Ешкићевића (Ириг, 1867), нашег помало заборављеног школованог сликара, који је у Петрограду завршио уметничку академију кнегиње Тенишеве у класи чувеног сликара Рјепина, у Србију су довеле емоције – борбама се прикључио као добровољац. Убрзо су га распоредили на место званичног сликара Прве српске армије, са којом пролази све голготе, преживљава их, скицира, а потом и слика. Данас не може са сигурношћу да се каже колико његов опус броји слика. У мањем броју његова дела налазе се расута по музејским збиркама и приватним колекцијама. Куриозитет је да је после Другог светског рата фотографија, на којој се цртеж предаје престолонаследнику Александру на Солунском фронту, на захтев власти морала да буде уништена.

– У рукописном одељењу Матице српске успели смо да добијемо све његове скице које је радио у великој брзини на самом фронту, а много нам је помогла и Српска читаоница у Иригу, која баштини већи фонд његових радова. Одабрали смо га не само због тога што је сликао ратна дешавања, већ и због идеје која га је довела у родну земљу, а то је патриотизам – додала је Гордана Буловић, историчарка из Музеја града Новог Сада, места у којем је Ешкићевић живео до смрти, носећи дуго година после рата своју војну униформу.

Пројекат је настао као плод сарадње Галерије САНУ са Музејом града Новог Сада, Народним музејом у Шапцу и Војним музејом у Београду и многобројним партнерским институцијама. Изложбу, која траје до 25. новембра, отвара академик Душан Ковачевић.

М. Димитријевић