Albanska VIP loža

Poziv premijeru Albanije da dođe u Beograd bio je rezultat iskrene želje vlasti u Srbiji da se posle 67 godina relaksiraju odnosi između dva velika balkanska naroda. Da li je Edi Rama imao iste motive kada je prihvatio poziv?

Ovo pitanje se samo nameće posle vesti da je Ramin kabinet, suprotno dobroj diplomatskoj praksi, tražio da mu se uruče ključevi Beograda i organizuje skup u Preševu.

Ispada da su braća Edi i Olsi Rama Beogradu uputila dva „drona”: jedan na fudbalskoj utakmici kojim je navodno upravljao Olsi, a drugi, diplomatski, iz kabineta Edija Rame. Dronovi su pokazali da će prvi korak ka pomirenju Srba i Albanaca ići mnogo teže od očekivanja zvaničnog Brisela, Beograda i svih koji tu posetu smatraju važnom u normalizaciji odnosa na Balkanu.

To što je domaćinu, umesto učtivo sročenih želja važnog gosta, upućen gotov plan posete sa zahtevom za ključeve Beograda, kod mnogih je pobudilo sumnje. Da li je reč o namernoj provokaciji smišljenoj sa istim ciljem kao i „dron” sa zastavom na fudbalskoj utakmici?

Ili je cilj bio da se iznervira zvanični Beograd? Da li se računalo da Srbi neće moći da otrpe takav izazov? Ili je ideja bila da Beograd odustane od „istorijske posete”?

„Dron” na utakmici trebalo je da izazove žestoku reakciju posle koje bi se svetu poslala slika krvavih glava albanskih igrača, a Srbija prikazala kao divljačka država koja tuče čak i nedužne fudbalere.

Možda je diplomatski „dron” trebalo da izazove zvanični Beograd da otkaže posetu Rame?
Lako je zamisliti reakcije Zapada, ionako kivnog zbog Putinove posete i vojne parade. Mnogi bi lako poverovali u optužbe o „lažnom evropskom putu Srbije koja, eto, neće ni da pokuša da se pomiri sa svojim susedima”.

Stalna ponavljanja albanskih zvaničnika da je Srbija „rasistička i šovinistička zemlja” bez sumnje bi dobila potvrdu u očima onih koji su zažmurili na tvrdnje albanskih zvaničnika da je zastava „velike Albanije” njihov nacionalni simbol.

Neki su od pomisli na „veliku Srbiju” padali maltene u nesvest, a danas preko „velike Albanije” prelaze ćutke, kao da ta država nije postojala pod patronatom italijanskih fašista u Drugom svetskom ratu.

Zato je postupak zvaničnog Beograda da ne otkaže već samo odloži posetu Rame jednako važan kao i postupak reprezentativaca Srbije koji su zaštitili albanske fudbalere na stadionu Partizana. I jedni i drugi sprečili su da se u svet pošalje loša slika o Srbima. 

Ali kako sebi da objasnimo postupak zvanične Tirane? Možda bi moglo da se razmisli i o tome da li albansko rukovodstvo u ovoj situaciji igra ulogu „drona”. I ako je tako, ko daljinski rukovodi njime – i iz koje VIP lože.