Kirbi i Šešelj

Aleksandar Vulin izneo je prošle sedmice dve eksplozivne tvrdnje: da su Sjedinjene Američke Države te koje su pustile Vojislava Šešelja iz pritvora i da SAD kroz Šešeljeva usta govore da će rušiti srpsku vladu.

Ministar nije izneo dokaze za teške optužbe koje je izrekao na račun najmoćnije zemlje sveta, sa kojom Srbija danas ima bolje odnose nego ranijih godina.

Američki ambasador u Beogradu Majkl Kirbi odgovorio je onako kako bi se od čoveka njegovog zanimanja i očekivalo. Vulinove optužbe demantovao je frazom da je Haški tribunal „nezavisno telo osnovano pod okriljem Ujedinjenih nacija”, kojem SAD „ne govore šta treba da radi”. Neobično je jedino što kao svedoka zove samog Šešelja.

Za Šešelja ne znam, ali za Haški tribunal znam: tamo sve konce, sve vreme, vuče isključivo Vašington. Još 2011. godine „Vikiliks” je objavio gomilu američkih diplomatskih depeša iz kojih je belodano da je američka administracija čarobnjak koji se sve vreme krio iza zastora suda u Hagu i upravljao predstavom.

Pravi gazda Tribunala bila je američka država. Američkoj ambasadi u Hagu predsednik Haškog suda, tužioci i niži službenici, kao i upravnik zatvora u Sheveningenu, podnosili su redovne i detaljne izveštaje. Ako bi među vodećim igračima u toj ustanovi izbio kakav nesporazum, Amerikanci su bili ti od kojih je tražena intervencija i očekivano rešenje, kao od poslodavca.

Dugogodišnji predsednik suda Teodor Meron bio je jedan od onih koji su redovno referisali ambasadi. Ambasador Kliford Sobel javlja da su „vodeći tužioci i istražitelji sa pravnim savetnicima ambasade podelili svoje razočaranje završetkom dokazivanja optužnice protiv Miloševića” i citira Džefrija Najsa da je to bila „prava zbrka”, dok Karla del Ponte objašnjava da je morala da „pokaže Najsu ko je gazda”. Ambasada ipak najviše veruje Dermotu Grumu, Amerikancu koji je smislio „spasonosnu formulu” zajedničkog zločinačkog poduhvata, pravnu doktrinu na osnovu koje je svakog člana određene grupe moguće osuditi zbog zločina koji su počinili drugi članovi. Za Gruma se u depešama kaže da obaveštava ambasadu koga će Milošević pozvati kao svedoka odbrane (u vreme kad je to strogo poverljiva informacija) i da planira strategiju uništavanja kredibiliteta Miloševićevih svedoka kao pokaznu vežbu iz koje će Milošević shvatiti da treba da odustane od mnogih svedoka. Ambasada javlja i da će se Miloševićevo zdravlje „neminovno pogoršati”, dok se tužioci u sudnici još rugaju optuženom kad se požali na visoki pritisak.

Ambasador Kirbi govori ono što govori njegova vlada. Ali niko ko je čitao depeše „Vikiliksa” u to neće moći do kraja da veruje.