Portret bez rama: Raša Popov

Radivoj Raša Popov (81), beogradski književnik, našao se u žiži javnosti kada su ga nedavno na Paliluli, ispred zgrade u kojoj stanuje, napali I. N. (10) i J. N. (11), maloletni nasilnici, koji iza sebe imaju gotovo 300 prijava za prestupe i razbojništva.

Događaj se kao bestseler vrteo na prvim stranama gotovo svih listova i u udarnim vestima elektronskih medija. Pre mesec dana, pri povratku sa Sajma knjiga, nasilnici su dočekali Rašu u njegovoj ulici i pokušali da mu iznude i otmu novac. Samo zahvaljujući srećnim okolnostima, Popov u tom nemilom događaju nije fizički ozleđen.

Kaže da ga nagli talas vesti o njegovoj nevolji ispunjava osećanjem stida. „Ružno je naći se usred crne hronike, dospeti na novinske naslovne strane.”

I prošle godine, posle operacije oka, siledžije su presrele Rašu. „Dvojica kršnih momaka rekli su da su gladni. Izvadio sam novčanik, dao im za hleb. Oni su primetili da u novčaniku imam i sto evra. Oteli su mi sto evra, honorar od Banjalučana, i pobegli. Ja njih hrišćanski hlebom, oni mene grudvom.”

Kad je za poslednji događaj inspektor došao na uviđaj, rekao je Raši: „Zašto baš vas da napadnu deca, a toliko mnogo ste dali deci?”

Ovaj pisac, novinar, glumac, voditelj, pripovedač, dao je zaista mnogo deci i kulturi uopšte. „Napisao sam osamnaest knjiga i uradio 500 televizijskih emisija. Od toga 201 emisiju za decu: sa Ršumovićem 155 epizoda ’Fazoni i fore’, i 46 epizoda ’Šešir baz dna’”, kaže. U „Forama” je bio Raša Pronalazač. Naš Čarobnjak iz Oza. Otuda i ona anegdota, kad je jedno dete s čuđenjem upitalo oca: „Tata, zar pravi Raša Popov zaista postoji?”

Prvi je naš pisac koji je počeo da piše bajke za 21. vek. Među njima su i „Opasne bajke”. „Da možda njima nisam prizivao zlo? U njima ima zla, ali uvek na kraju dolazi dobro”, zapitao se.

„Ono što mi se nedavno desilo probudilo je u meni mračno sećanje na mokrinsko zabavište od pre 76 godina. Dva moja vršnjaka, dva dečaka od po šest godina, zlostavljala su me ravno tri meseca. Naveli su me da psujem, pa su me posle time ucenjivali i teško kinjili. Trpeo sam sve dok u meni nije prekipelo. Detinje uspomene iz Mokrina ispisao sam u knjigama ’Bio sam srećni konj’ i ’Mokrinski patuljci’.”

Kao humanista iznosi da je veoma zabrinut zbog ranog pojavljivanja zla kod mladih: „Deca koja žive sa zlom i u zlu duboko su nesrećna deca. Ona su žrtve zlih vremena, velikih društvenih tumbanja, socijalnih gibanja.

Slavni ruski pedagog Makarenko je među besprizornom i delinkventnom decom svog vremena, s kojom je radio, aktivirao dečje javno mnjenje. Ono je doprinelo buđenju klice dobra među tom decom. Dobro je počelo da nadvladava zlo. Na dobru leži, počiva svet.”