Izbrisan balet u zakonu o kulturi

Nacrt izmena Zakona o kulturi horski je ocenjen kao sadržajno zbunjujući, kontradiktoran i apsurdan, posebno član osam koji se odnosi na kulturnu delatnost i njene oblasti. U tom tekstu svi pojavni oblici srpske kulture su degradirani. Postali su – birokratija! S takvim nedozvoljenim odnosom i stavom države kultura će u Srbiji doživeti potpuni sunovrat. Između ostalog i zato što je balet u nacrtu izbrisan i kao umetnost ne postoji. Istovremeno su u kategoriju kulturne delatnosti svrstani – cirkus i pantomima!

Deo objašnjenja za nerazumno nemaran odnos države prema baletskoj umetnosti, možda treba tražiti i u ležernosti samog esnafa, u neodgovornom rukovođenju, a pre svega u opštoj nezainteresovanosti i letargiji baletskih umetnika, umornih od iscrpljujućeg posla kojim se bave, ali i svih onih koji se bave ostalim vidovima umetničke igre. Takva klima je pogodovala „profiterima” ovako haotičnog stanja koji su se nametnuli institucijama i javnosti. U prilog tome govori činjenica da se ovi „junaci na jeziku” nisu oglasili sada kada se profesija mora snažno braniti. Neki „diplomirani baletani” su, doduše, pametovali po blogovima i u medijima, ali nisu prisustvovali javnoj raspravi u Narodnoj biblioteci (3. decembra) na kojoj, doduše, nisu bili ni ministar, niti državni sekretari... Na raspravu su stigli pravnici koji, po prirodi struke, nisu mogli biti kompetentni sagovornici umetnicima. Pored toga, organizatori skupa se nisu potrudili da ono što je rečeno bude zabeleženo na audio-snimku, pa su se „radnici u kulturi” tako jedni drugima javno jadali.

Drama, opera, balet, starostavni pa de trua, morali su biti okosnica za kreiranje zakona iz oblasti stvaralaštva i interpretacije. U nacrtu oni su preinačeni u – izvođaštvo! Iz tog trojstva trebalo je sve da krene u pravcu srodnih zakona EU. Nažalost, završilo se u tamnom vilajetu. Tako će svi koji se u Srbiji bave ovim umetnostima, postati izvođači glumačkih, operskih i, gle nonsensa – plesnih radova! U još važećem zakonu, drama i opera se nalaze u društvu baleta i plesa. Ovaj poslednji se 2009. na mala vrata „uvukao” u važeći zakon, jer odrednica „ples” terminološki predstavlja sivu zonu zakonskog tumačenja, pa tako, sve što ima veze s plesom može da se tumači kao umetnost, čak i za sticanje statusa samostalnog umetnika. Budući da je balet izbrisan iz nacrta, odnosno podveden pod opšti pojam „ples”, drama i opera su se našli u društvu plesa, cirkusa, pantomime – „i ostalog”. Pitam se – čega ostalog? I, ako cirkus i pantomima imaju svoje definicije, zašto jedino u članu osam stav četiri stoji reč „ostalo”?

U operama širom Evrope balet je počeo da se prikazuje od 1720. godine. U Srbiji, 1919. godina označava početak profesionalnog klasičnog baleta, dok je prva samostalna baletska predstava održana 1923. Posle Drugog svetskog rata (1948) osnovana je prva profesionalna baletska škola. Ne bez razloga, definicija baleta mora da ostane u zakonu, kao i umetnička igra, sa specifikacijom stilskih odrednica. U protivnom ako, ne daj bože, odgovorni za ovu ujdurmu sve ovo ignorišu, moraće da se dogode i mnoge sistemske promene. Očigledno se zaboravilo da su profesija baletskih umetnika i baletska umetnost u celini, usko u vezi sa institucijama države. Ministarstvo prosvete, pod čijom ingerencijom su profesionalne osnovne i srednje baletske škole, izdaje diplome sa zanimanjem: baletski igrač klasičnog baleta, savremene igre i narodne igre. Državna pozorišta zapošljavaju, prema sistematizaciji radnih mesta – baletske igrače. Ministarstvo rada i PIO fond vode evidenciju i staraju se o zakonima u vezi sa radom profesionalne baletske umetnosti. Staraju se i o uplatama poreza i doprinosa baletskih igrača kojima se izdaju rešenja o penzijama, a ostvaruju i pravo da se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani radni staž).

Upravo zbog ovakve sprege i uske povezanosti državnog sistema, više od tri veka postojanja baletske umetnosti u Evropi i 92 godine tradicije u Srbiji, klasičan balet nedvosmisleno mora biti prepoznat i definisan kao kulturna delatnost.

Baletski umetnici se nadaju da će njihov trud uroditi plodom i da će odgovorni ispraviti sopstvene greške. Ali i strepe da, na kraju, ipak ne bude da su „džabe krečili”...

*Baletska umetnica, generalni sekretar Beogradske sekcije Međunarodnog saveta za igru, CID–UNESKO