Krsna slava u vojničkom rovu

Mihajlo Vuletić Mika iz Ratkovića, kod Rekovca, iz Velikog rata je izašao sa činom podnarednika, Albanskom spomenicom i još nekoliko odlikovanja. Potomci ga pamte kao velikog radnika, borca i ljudinu s lepim brkovima. Poljoprivredne poslove i kovačku radionicu ostavio je da bi se odazvao na opštu mobilizaciju i sa Levačkom brigadom otišao ka Kruševcu.

– Moj otac Ljubiša pričao mi je da se deda Mihajlo, kad god bi govorio o Velikom ratu, sećao velike bede, gladi, nemaštine, tifusa i vašaka. Gotovo da nisu imali šta da obuku i bili su veoma iznureni. Vojnici su padali kao snopovi. Tu su i ostajali, jer nije imao ko da ih sahranjuje. Umirali su tek kada su stigli u Grčku. Pošto su bili izgladneli, prejedali su se i umirali. Kada su došli francuski lekari, posavetovali su ih da to ne rade – kaže za „Politiku” Slavoljub Vuletić, koji nije upoznao dedu, jer je preminuo 1951. godine, tri godine pre nego što se on rodio.

Najzanimljivija mu je bila priča o krsnoj slavi, koju je deda proslavio u vojničkom rovu. Mihajlo je sa dva saborca zapalio sveću, prekrstio se, pomenuo Svetog Stefana i okadio rov. Onda su popili po nekoliko gutljaja vina i podelili komad hleba.

– Deda je tri puta bio ranjen. Prvi put odmah 1914. godine kod Kraljeva, 1918. godine kod Zaječara, a Arnauti su ga ranili i kada su prelazili preko Prokletija. Srećom, nijednom nije bio teže ranjen. Preležao je i tifus. I tada je imao sreće. Upoznao je doktorku Grkinju, koja ga je krišom lečila i davala više lekova nego što su dobijali drugi vojnici. Grkinja je htela i da se uda za dedu. Ali, on se vratio supruzi Stanimirki – veli unuk.

Vuletić još kaže da se pričalo da su se mnogo teško rastali, ali da se Mihajlo nikada nije pokajao što se vratio u Srbiju, jer je bio privržen svojoj zemlji i porodici.

Zanimljivo je i da je iz Soluna doneo čekić težak oko sedam kilograma. Slavoljub ga ponosno pokazuje gostima i kaže da svojim potomcima u amanet ostaviti da čuvaju čekić i da s kolena na koleno prenose da ga je iz Soluna doneo Mihajlo Vuletić.