Amateri u Parizu

U Srbiji se odavno veruje da se „u civilizovanom svetu” sve radi bolje i da bi u svakom pogledu i na svaki način Srbija trebalo da se ugleda na one za koje se misli da su otišli mnogo koraka ispred nas. U slučaju terorističkog napada na redakciju „Šarli ebdo”, pokazalo se da Srbija ne bi trebalo da se u pogledu bezbednosti ugleda na francusku policiju.

Tačno znam kako bismo se obrušili na srpsku policiju i obaveštajne službe, da su se u sličnim okolnostima pokazali „kompetentnim” kao kolege iz Francuske. Koliko bismo samo bili strogi. Naše kolege kojima se pretilo, poput Verana Matića i Brankice Stanković sa TV B 92, godinama žive sa policijskim obezbeđenjem i rekao bih da ih vlasti u Srbiji bolje čuvaju nego što je francuska policija čuvala karikaturiste iz redakcije „Šarli ebdo”, koji su godinama na leđima nosili znak mete islamskih fundamentalista.

Da nije bilo propusta francuske policije, tragedija je možda mogla da se spreči.

Kao da nije ozbiljno shvaćeno kakva je pretnja visila nad glavom lista „Šarli ebdo”, koji je na sebe navukao bes islamskog sveta zbog izrugivanja proroku Muhamedu. Francuska policija stavila je jednog policajca da čuva redakciju lista. Obezbeđenje izgleda nije povećano ni otkako je na prostorije redakcije 2011. godine bačena zapaljiva bomba.

Iako su se analitičari u četvrtak na svetskim TV mrežama ubili od objašnjavanja da je reč o profesionalnoj akciji dobro obučenih islamskih „komandosa” koji su se tobož godinama uvežbavali na svetskim ratištima, rekao bih da se ispostavilo da su teroristi koji su napali „Šarli” ipak samo amateri koji su bili smrtonosno efikasni jer redakcija nije imala obezbeđenje.

Prvo, teroristi nisu znali ni gde je tačno ulaz u redakciju, pa su prvo otišli na pogrešnu adresu. Uspeli su da uđu na prava vrata tek kada je naišla žena koja im je otkucala šifru. Drugo, događaji u redakciji odigravali su se više od dvadeset minuta, a nijedna policijska patrola nije uspela da dođe i blokira teroriste koji su uspeli da nesmetano pobegnu. Treće, čini se da napadači nisu ni imali plan bekstva, kao da ni sami nisu verovali da će uspeti da izađu iz zgrade posle napada. Zaustavili su „reno klio” i sačekali da vlasnik vozila izvede psa iz automobila da bi tek onda pobegli. Koliko su bili nespremni, pokazuje da čak nisu poneli novac za gorivo i hranu, pa su opljačkali benzinsku pumpu. Tako su i locirani, drugog dana posle napada.

Na osnovu onog što sada znamo, rekao bih da teroristi nisu imali ni plan napada, ni plan bekstva, ni obaveštajne podatke, ni logističku podršku. Šta bi tek bilo da su bili „amateri”, a ne „profesionalci”?