Dva i po veka raskošnog Ermitaža

Specijalno za Politiku

Sankt Peterburg– Raskošni ruski muzej Ermitaž iz Sankt Peterburga upravo je napunio 250 godina postojanja. Razvio se iz zbirke slika koju je 1764. godine ruska carica Katarina Druga nabavila od berlinskog trgovca Gockovskog. Prvobitno privatnog karaktera, za javnost je otvoren 1852. godine i danas je državni muzej. Jedan je od najznačajnijih u svetu, sa kolekcijom od preko tri miliona predmeta koji datiraju od praistorije do savremenog doba. Ermitaž danas obuhvata više zdanja u istorijskom centru Sankt Peterburga. Glavni deo zbirke je smešten u Zimskom dvorcu, nekadašnjoj rezidenciji ruskih careva. Muzej godišnje poseti oko tri miliona ljudi a zahvaljujući najnovijem proširenju godišnje se očekuje pet miliona. Muzej danas ima centre u Amsterdamu, Kazanju i Viborgu.

Ermitaž je 1994. godine, uz podršku Uneska, formirao Međunarodni konsultativni savet, sačinjen od eksperata iz najznačajnijih ustanova i organizacija kulture i umetnosti. Predsednik saveta je trenutno Nil Mek Gregor, direktor Britanskog muzeja iz Londona, a među članovima su i Anri Loaret, doskorašnji direktor pariskog Luvra, Ana Marija Petrioli Tofani, nekadašnji direktor galerije Ufici u Firenci, Alfred Pakman, nekadašnji direktor Centra Žorž Pompidu u Parizu, i mnogi drugi.

Idući u susret značajnom jubileju, muzej je realizovao kapitalne projekte primenom najsavremenijih svetskih standarda. U skladu sa generalnim planom rekonstrukcije i razvoja, 1990. je na severu grada otpočelo podizanje kompleksa Stara derevnja, sa konzervatorsko-restauratorskim centrom i depoima, otvorenim za posete. Rasterećenjem postojećih prostora povećani su izložbeni kapaciteti, dok se u radu centra, jednog od najvećih u svetu, primenjuju najsavremenija iskustva.

Povodom velikog jubileja, a nakon kapitalnih radova i pretvaranja u muzejski kompleks, za posete je otvoreno istočno krilo kolosalnog zdanja Glavnog štaba, jednog od simbola carske Rusije. Delo istaknutog arhitekte Rosija (1820–1830), Glavni štab je smešten na Dvorskom trgu, nasuprot Zimskom dvorcu. Jedno vreme u njemu su se nalazili Ministarstvo inostranih poslova i Ministarstvo finansija. Ustupanje ovog krila Ermitažu 1993. godine je odredilo jedan od strateških pravaca razvoja ovog muzeja u 21. veku. Grandiozna restauracija i rekonstrukcija tokom 2008–2013. bile su ključni deo projekta „Ekonomski razvoj Sankt Peterburga”, finansiran od Svetske banke za obnovu i razvoj i Vlade Ruske Federacije. Istorijat zdanja i novu transformaciju predstavlja upravo publikovana i promovisana knjiga grupe autora „Ermitaž 21. veka. Novi muzej u Glavnom štabu”,objavljena u izdanju čuvene britanske kuće Thames & Hudson iz Londona. 

U stalnoj postavci Glavnog štaba su ruska i evropska primenjena umetnost, slikarstvo i skulptura 19. veka, slikarstvo impresionizma, postimpresionizma i 20. veka iz čuvenih kolekcija Ščukina i Marozova. Jedna prostorija je posvećena čuvenom juveliru Faberžeu. Prvi put u Ermitažu je i deo prostora namenjen izložbama savremene umetnosti. Povodom 250. godišnjice muzeja ovde je u toku izložba „Darovi istoka i zapada imperatorskom dvoru tokom 300 godina” (3. 12. 2014 – 2. 8. 2015), koja predstavlja poklone stranih državnika i diplomata ruskim vladarima od 18. do 20. veka. Oko 400 dela likovne i primenjene umetnosti, oružje, knjige i numizmatika svedoče o vezama Rusije sa zapadom i istokom. Nažalost, nisu svi pokloni sačuvani u muzeju do danas, među njima ni zlatni peharukrašen brilijantimakoji je srpski knez Miloš Obrenović poklonio ruskom caru Nikolaju Prvom. Pehar je 1922. godine isključen iz kolekcije da bi bio prodat na aukciji.

Obeležavajući 250 godina postojanja, slavni muzej izložbom u Zimskom dvorcu „Ermitaž njenog imperatorskog veličanstva”(8. 12. 2014 – 10. 5. 2015), evocira svoj začetak i ilustruje strukturu prvobitne zbirke Katarine Druge, koja ga je iznedrila, a opisana je u vodiču kroz St. Peterburg autora Johana Gotliba Georga iz 1790. godine. Predstavljeni su galerija slika, kabineti crteža i grafike, biblioteka, zbirka naturalija, kolekcija retkosti i predmeta istoka, kao i umetnost iz vremena imperatorke. Raskošni katalog izložbe svedoči o delima koja se i danas čuvaju u muzeju, ali i o onima koja su s vremenom otuđena.