Svevremeni Molijer

Novi Sad – Jedno od najznačajnijih i najintrigantnijih dela velikog francuskog i svetskog klasika Žan-Batista Poklena Molijera, predstava „Tartif”, premijerno se igra večeras, u 19.30 časova, na sceni „Pera Dobrinović” Srpskog narodnog pozorišta. Molijerovih dela na sceni SNP-a nije bilo više decenija, a prvi put je igran u Srpskom narodnom pozorištu, u staroj zgradi, još davne 1946. godine. Šta je danas, posle četiri veka od nastanka ovog zanimljivog dela i vremena njegovog autora koji je „Tartifa” prigodno napisao za jednu od brojnih svečanosti na dvoru kralja Luja Četrnaestog, poznatog i kao Kralj Sunce, autore predstave inspirisalo da ga stave na repertoar?

Sa rediteljem Dušanom Petrovićem i protagonistima glavnih rola Mirjanom Gardinovački, Dušanom Jakišićem, Jovanom Stipić, Strahinjom Bojovićem, Jovanom Mišković, Nenadom Pećinarom razgovarali smo i u toku prvih, čitajućih proba „Tartifa”, još u novembru prošle godine, kada su pripreme započele, i sada, pred generalnu probu uoči današnje premijere. 

– Molijer se u „Tartifu” bavi temom i pričom koja mi se čini izuzetno aktuelnom i provokativnom i u naše vreme – kaže Petrović, kome je ovo šesta režija u SNP-u gde radi i kao direktor Drame. – To je, inače, izuzetno delo u istoriji dramske literature, svojevremeno i zabranjivano i napadano od strane klera, i tek uz autocenzuru i preradu samog autora doživelo je svoje scensko izvođenje. Postoji teorija da je igranje „Tartifa” zapravo i koštalo glave samog Molijera, da ga je zato i otrovalo „bratstvo licemera”, a to je takođe nešto što me je ovde privuklo – mogućnost da napravim predstavu o licemerju u našem vremenu!

U Molijerovom tekstu jedan licemer ulazi u porodicu moćnih ljudi koji su se obogatili na sumnjiv način, rade sa obe strane zakona, nisu ni mnogo fini, ni građani u pozitivnom smislu te reči, a odnosi u porodici su izuzetno poremećeni. 

– O tome piše i Molijer, ali mi to izvlačimo u prvi plan, jer reč je o ljudima koji istovremeno šuruju i sa kraljem, i sa neprijateljima režima. Orgon je čovek koji se obogatio preko noći, a onda hoće da se očisti od grehova i postane vernik i da uvede novi način života u svoj porodicu, želi red jer je porodica ogrezla u porocima.... On pokušava da preko Tartifa sebi sagradi crkvu, u figurativnom smislu, a danas je puno takvih... – priča Petrović. 

– U ličnosti Tartifa na tom putu gde pokušava da se okoristi javlja se i jedna dobra strana: on se iskreno zaljubljuje, ali pošto ne dobija odgovor na svoju ljubav, odlučuje se da uzme novac i ode... – kaže nam Nenad Pećinar, glumac u roli Tartifa, koji inače duboko veruje u to da njegov lik „nije izgubio veru u ljubav, iako kasnije pokazuje gramzivost”.

I dok smo sa glumcima razgovarali o njihovim rolama u predstavi, uz puno smeha i paralela sa nekim aktuelnim likovima iz našeg savremenog društvenog života, glumac Dušan Jakišić, u roli moćnog Orgona, dodaje da „Tartif ipak izlazi iz ove moćne porodice kao pištolj go, a moćni građanin ostaje i sa kućom, i sa parama, i sa ženom...”.

Glumica Jovana Stipić, u ulozi Elmire, ističe da su „svi odnosi u toj kući iz računa, osim te iskazane ljubavi Tartifa.”

– Elmira je udata za Orgona iz računa – dobila je kuću, status, kola na lizing... – kaže Jovana, i svi na probi prsnu u smeh. – Taj „bračni sklad” je samo nakratko poremetio Tartif koji se u Elmiru iskreno zaljubljuje...

Poslednju scenu u predstavi, koju je Molijer inače naknadno dopisao u slavu Luja Četrnaestog i koja je bila uslov da komad uopšte ugleda svetlost dana, reditelj Dušan Petrović završio je neposredno pred prvu generalnu probu, pre nekoliko dana.

– Ona odskače od sadržaja, ali smo došli do zanimljivog teatarskog rešenja. Pošto je cela predstava svevremena, poslednju scenu smo postavili u savremenom duhu, inspirisani hiphop i rep muzikom. Poruka? Čini mi se da je Molijer bio ironičan kada je u toj naknadnoj sceni napisao da je u Francuskoj sve divno jer ima vladara koji sve vidi, sve zna, i donosi svetlost! Ovom scenom vraćamo priču u naše vreme – kaže Petrović, a publiku u toj sceni očekuju i likovi iz nekada popularne novosadske grupe „Atheist Rap”.

Dramaturg predstave je Svetislav Jovanov, kompozitor Irena Popović, scenograf Marija Kalabić, a kostimograf Dragica Laušević.