Prodavnica igračaka

Neko srpskom premijeru mora da kaže da ima loš ukus po pitanju stranih savetnika.

Za čoveka koji živi spartanski i radi od jutra do sutra, Aleksandar Vučić pri izboru spoljnih saradnika kao da se pretvara u dečaka koji se zatekao u prodavnici skupih igračaka i ne može da se zasiti onih koje su mu donedavno bile nedostupne.

Nije reč o tome da su mu savetnici nestručni. Niko ne može da ospori iskustvo, umeće i kontakte bivšeg direktora Međunarodnog monetarnog fonda, niti političke i organizacione veštine čoveka koji je na čelu laburista tri puta pobeđivao na britanskim parlamentarnim izborima.

Nije problem ni što su skupi. Toni Bler nije na platnom spisku srpske vlade već Ujedinjenih Arapskih Emirata, a ni Dominik Stros Kan nikad nije primio novac iz srpskog budžeta. Nema bojazni da će pare srpskih poreskih obveznika završiti u njihovim džepovima.

Svejedno, obojica su očajna kadrovska rešenja. I prava je šteta što parlamentarna opozicija nema ni moralni ni politički kredibilitet da to kaže premijeru. Poslovni ljudi vole da govore o „reputacionom riziku” u biznis transakcijama, kad je ugled jedne strane ugrožen lošim imidžom drugog poslovnog partnera. Premijer Srbije kao da je potcenio rizik reputacije svojih savetnika. Oni imaju više političkog bagaža nego što bi moglo da stane u utrobu „boinga 747”. Američki marketinški stručnjaci bi za njih rekli da su politički „radioaktivni”.

Stros Kan u Francuskoj možda neće biti osuđen za podvođenje, ali će i izvan nje zadugo ostati simbol nezajažljivog čoveka koji je, pijan od moći, poverovao da je nedodirljiv i nepobediv. Toni Bler je bio jedan od najpopularnijih premijera u istoriji Ujedinjenog Kraljevstva (u jednom trenutku uživao je podršku 93 odsto Britanaca), ali je danas jedna od najomraženijih figura na britanskoj javnoj sceni.

A na srpskoj? Koliku bi korist Bler morao da donese Srbiji da mu građani oproste što je po ratnom huškanju protiv Jugoslavije 1999. nadmašio čak i stanovnika Bele kuće?

Što se Engleza tiče, razume se da oni ne zameraju bivšem premijeru što je rušio Jugoslaviju i gradio nezavisno Kosovo, već što ih je obmanuo i pod lažnim izgovorom odveo u neke druge ratove.

Kakva vrhunska ironija, da nekadašnji ministar u jugoslovenskoj ratnoj vladi, 15 godina posle NATO bombardovanja, unajmljuje usluge zapadnog političara po kom se na Kosovu barem tuce dečaka danas zove Tonibler. I da zapadnjak koji je simbolizovao tobožnju moralnu nadmoć agresora na Jugoslaviju, danas predstavlja reputacioni rizik za premijera Srbije.

Nekad je bolje ostati pred izlogom prodavnice igračaka koje smo želeli. Jer su te lutke davno izašle iz mode. A u Srbiji nikada nisu ni bile u modi.