Na korak do veštačkog života

GENETIKA
Brižljivo spajajući hemijske sastojke, američki naučnici su nedavno u laboratoriji veštački sastavili od pojedinačnih gena prvo stvorenjce, ali se još niko ne usuđuje da ga nazove živim sve dok se u stvarnosti sasvim ne potvrdi. (Gen je deo hromozoma koji određuje, posredstvom naslednog zapisa – genetskog koda, obrazovanje posebnog lanca aminokiselina).

U svakom slučaju, sklopili su celu zbirku gena (genom) bakterije koja obitava u mokraćnim putevima (Mycoplasma genitalium), a to je – kako su dostignuće opisali mnogi vodeći magazini i listovi – na korak do veštačkog života! Veoma cenjeni časopis „Priroda” (Nature) je oprezno najavio da su „naslagali ciglice za veštački život”.

Iza obećavajućeg podviga stoji i hvaljeni i osporavani dr Kreg Venter koji je za dlaku sa svojim tadašnjim saradnicima u privatnoj kompaniji „Selera”, utrkujući se godinama na dugim stazama, umalo 2000. pretekao nekoliko udruženih državnih instituta u grubom razvrstavanju (sekvenciranje) svih naslednih jedinica (geni) čoveka, a sada čelniku instituta po sebi nazvanog i predvodniku u uzbudljivom istraživačkom području – veštačka (sintetička) biologija.

Predstoji oživljavanje

Skorašnjem uspehu je prethodilo sklapanje deset i više puta puta prostijeg i genetski siromašnijeg mikroorganizma – virusa, koji se svrstava na razmeđi žive i nežive materije zato što nije u stanju samostalno da se umnožava. Da li su naučnici, kako je već sa strepnjom upozoreno, nadomak toga da se poigraju Boga?

Nobelovac Hamilton Smit koji je učestvovao i u prošlogodišnjem postignuću, preobraćanju jedne vrste bakterije u drugu prebacivanjem svih gena, smatra da je sledeći (poslednji) zahvat – ubacivanje veštačkog hromozoma u živi mikroorganizam i oživljavanje – najteži. (Hromozom je pojedinačni molekul DNK, u čijim su podjedinicama – genima uskladištene nasledne poruke koje se prenose deobom ćelija).

Novospojeni geni bi, naime, trebalo da u domaćinu preuzmu nadzor nad svim životnim zbivanjima. Ukoliko se to dogodi, može se bez okolišenja kazati da je veštačkim putem stvorena prva živuljka, vidljiva jedino ispod mikroskopa, kojoj su – kako dolikuje – nadenuli latinsko ime Mycoplasma laboratorium.

(/slika2)Družina od 17 istraživača koji su protekle godine posvetili veoma zahtevnom zadatku nanizala je hemijskim putem sintetisanu najdužu nisku gena do sada – čak 582.970 baznih parova, i to je, upravo, objavila u uglednom časopisu „Nauka” (Science). Kada biste ceo ponavljajući zapis četiri „hemijska slova” (A, G, S i T) ispisali znakovima veličine deset tačaka (font), u rukama biste imali knjigu od 147 stranica!

Svoje pregnuće je prozvala drugim od tri koraka do maločas pomenutog željenog cilja – a to su žive baktrijske ćelije zasnovane na veštački načinjenom genomu. Posle nekoliko godina usavršili su „hemijsko spajanje” u kvascu (Saccharomyces cerevisiae), ovladavši tzv. homolognom rekombinacijom, postupkom u kojem same ćelije popravljaju oštećenja na vlastitim hromozomima. I to je bio suštinski proboj.

Nije nimalo lasno gradivne sastojke DNK – hemikalije adenin (A), guanin (G), citozin (S) i mitim (T) – veštački povezati u hromozome: što su niti duže, podložnije su kidanju. Najduža poznata tako smućkana DNK imala je samo 32.000 baznih parova ili maltene 20 puta manje od nanizanih gena željene bakterije koja, prenoseći se seksualnim opštenjem, izaziva zapalenje mokraćnih kanala.

Vrli ili veštački svet

Bakterija koja obitava u mokraćnim putevima odlikuje se veoma jednostavnim ustrojstvom i najkraćom niskom gena (genom) od svih živih organizama – samo 485, što znači da joj je cela nasledna tvar (DNK) smeštena u jednom jedinom hromozomu.

Kreg Venter, međutim, namerava da u budućim izučavanjima pokaže (i dokaže) da najednostavniji organizam može da preživi s najmanje stotinak gena (čovekova zbirka sastoji se od oko 30.000), odgonetajući kako, u stvari, biološki započinje život. Uspavaljujući jedan po jedan u istoj bakteriji saznaće koji su i neizbežni i neophodni.

Kakve su koristi od ovih saznanja?

Najavljuje se da će se veštački skrojeni mikroorganizmi koristiti da ublaže ili iskorene najbolnije nevolje koje pririskaju savremeno društvo: nagle klimatske promene, preveliku zavisnost od fosilnih goriva, uklanjanje otrova iz životne sredine, izrada novih vrsta lekova, uništavanje ćelija raka (za deceniju ili dve). Upornom Kregu Venteru se zamera da, nastojeći da vlastita ostvarenja zakonski zaštiti (patent), polaže kamen temeljac buduće neprikosnovene biološke kompanije, unapred nazvane „Majkrobisoft”, nedvosmisleno ciljajući na sadašnji svemoćni „Majkrosoft”.

Zamišlja se, čak, da će se živim stvorenjima pridodati svojstva (i uloge) kakve nikad nisu imali u prirodi, i to je, razumljivo, pospešilo narastanje strahova od zloupotrebe – naučnika ili terorista. U rasplamsalim sporenjima provejavaju oprečna moralistička gledišta – od svojevrsnog ispunjenja svih snova čovečanstva („sveti gral” nauke) do bojazni da će se ispuniti zloguka proročanstva iz romana Oldosa Hakslija „Novi vrli svet”, napisanog još 1932. godine (umesto prirodnog razmnožavanja, odgajanje odabranih čovekovih potomaka u laboratorijama).

Ako ne novi vrli, svakako izranja novi veštački svet.