Kultura stanovanja kao odredište stila

Kod nas je predstava o lepom i skladnom iščašena, tj. (ne)objašnjivo vezana za određene kvaziestetske elemente koji su prepuni neukusa i iritirajućeg. Kaže se da o ukusu ne treba raspravljati. Obrnuto, o neukusu ne treba raspravljati, jer on ne pripada nijednoj stilskoj varijanti iza koje stoji neki prepoznatljiv element estetske vrednosti.

Znači, na neukus kao svojevrsni (ne)estetski fenomen treba samo kritički ukazivati, čime bi se bar donekle pomoglo ogromnom broju ljudi, kojima je iz raznih razloga amputiran osećaj za ukus, odnosno, za sklad i jednostavnost.

Ali kako posle toliko raznih naslaga – tolike količine genetskih kodova, posle tako snažno usvojene i utemeljene predstave o neestetskim klišeima, podići stilski nivo ljudi iz našeg okruženja? Kako, kada se kod nas već generacijama, uglavnom preko Vilerovih goblena uokvirenih pozlaćenim ramovima, zatim slika sa sladunjavim koncepcijama, i raznim ukrasima (figuricama od kristala, porcelana i keramike) na najdublji način doživljava lepo? Setimo se, na primer, šezdesetih, kada su u našim stanovima kao ukrasi dominirale velike italijanske žiponirane lutke nasađene nasred bračnih kreveta, i gondole koje su zauzimale značajno mesto u centralnom delu vitrina od mahagonija.

Dakle, jasno je, obratite pažnju pre svega na prostore u kojima ljudi žive, i odmah će vam sve biti predočeno: čime se ti ljudi bave, koji im je nivo obrazovanja, šta opserviraju, kakvu muziku slušaju, kakav im je rečnik, kao i o čemu pričaju i razmišljaju.

Pogledajte (biće sasvim dovoljno) te lustere od veštačkog kristala – tu jadnu improvizaciju raskoši i otmenosti, i te regale, ta ne baš jeftina izrezbarena čudovišta krcata raznim ukrasima i heklerajem. I dosta je, ne preterujte, ne bacajte pogled na kuhinjske zidove dekorisane mamutskom puzavicom.

I obrnuto: obratite pažnju i na ovaj estetski haos koji poslednjih godina forsira novopečeni sloj imućnih ljudi. Pogledajte samo taj oblik predizajniranosti – tu agresivnu koncepciju glamura sačinjenog od prekomerne količine mesinga, što je razumljivo proizašlo iz velike potrebe za sjajem, odnosno, zlatom. Pogledajte (uz mesing svakako idu) i te bezbrojne (u svim antičkim i baroknim varijantama) gipsane aplikacije.

Sve u svemu, kako god okrenemo, pojam estetskog određuju i plasiraju kroz svoje bitisanje ljudi koji nemaju kulturološkog (stilskog) nasleđa.

Međutim, da situacija u celoj ovoj priči bude još nezahvalnija, već decenijama je u našim gradskim, prigradskim i provincijskim sredinama odnos prema estetici stanovanja zasnovan na zajedničkom prohtevu. Gotovo da i nema razlike između enterijera u gradovima, varošicama i selima.

Istini za volju, iza problematike koje smo se dotakli, stoji jasno argumentovana pozadina.

Pre svega, na formiranju (odnosno stagniranju) naše svesti o estetici, viševekovni boravak Turaka na ovim prostorima učinio je najviše. Nasuprot tome, praktično se tek treća generacija uglavnom trgovačke dece, odlazeći u Evropu (Beč, Minhen, Prag, Pariz) suočila sa elementarnim estetskim vrednostima.

Nažalost, na kratko, jer se ubrzo isprečio komunizam, koji je sa svojom nekulturnom delovao razarajuće na svaki estetski, odnosno, stilski segment.

Sada, u ovom haotičnom vremenu gde su najbitniji sistemi vrednosti iz raznih razloga obezvređeni, kao da je još teže neutralisati bilo kakav oblik neukusa.

Na koji je onda način moguće (za početak makar malo) iskorigovati stav naših ljudi o poimanju lepog, harmoničnog? Kako mnoge uputiti u načela koja se zasnivaju samo na receptu jednostavnog – na osnovnom osećaju za formu i boju? Svakako, ne mora se biti isključiv u edukovanju onih koji plivaju kroz neukus sa recimo enterijerima iza kojih stoji italijanska, ili u tom smislu još revolucionarnija danska dizajnerska škola. Ne mora ta armija bez osećanja za ukus preko noći da usvaja estetiku nameštaja kakvu su davno osmislili – Mekintoš, Brojer ili Korbizije.

Ali kako, kojim redom i brzinom, bar usporiti hod neukusa, a da to bude spontano, odnosno, da ne ugrožava naštako osetljiv mentalitet i temperament?

Istoričar umetnosti