Pohlepa

Što se više traži duboki uzrok finansijske krize i ekonomskih problema koji su iz nje nastali, to se više nailazi na pohlepu. Šta je u stvari pohlepa pojedinca, korporacije ili zajednice?

Sama reč pohlepa dolazi od arhaičnog glagola hlepiti, koji, prema etimologu Petru Skoku, označava „žestoko želeti nešto”. Slična značenja imaju i izrazi: gramzivost, lakomost, grabežljivost, nezasitnost, halapljivost i slični.

Pohlepna je ona osoba koja ili nije u stanju ili koja ne želi da obuzda vlastite želje. Ona veoma snažno želi sve što joj se sviđa i to odmah. Ona je grandiozna, jer sve želi da poseduje, da ima sve ili da bude sve. Kako je to nemoguće ostvariti, njoj je uvek sve što poseduje malo i nedovoljno. Zato što pohlepnima nikada nije dovoljno, ne mogu biti dugotrajnije zadovoljni. Poznata je narodna izreka da kada uđe pohlepa, izlazi sreća.

Pohlepa nije samo osobina ličnosti, već je vrsta odnosa prema drugim ljudima. Pohlepna osoba vidi druge i ono što oni imaju kao plen. Ona ima mentalitet grabljivca koji gleda i proračunava kako može da iskoristi druge. Pohlepna osoba se stalno takmiči sa drugima kako bi im preotela ono na šta ona polaže pravo. Često pohlepu opravdava svojom izuzetnošću, time što je bolja od drugih.

Koliko iz pohlepe proizlazi više ili manje prikriven neprijateljski odnos prema drugima ukazuje to što različita kriminalna dela, uključujući ubistvo iz koristoljublja, mogu biti motivisana pohlepom. Zato se na pohlepu gleda kao na asocijalnu i antisocijalnu osobinu.

Različiti mitovi potvrđuju da je kroz istoriju, u raznim društvima, pohlepa smatrana negativnom. U staroj Grčkoj je poznata priča o pohlepnom kralju Midi koji je od bogova tražio i dobio sposobnost da sve što dodirne pretvori u čisto zlato. Nakon što je svoju kćer pretvorio u zlatni kip i otkrio da će umreti od gladi, jer se zlato ne jede, Mida se pokajao. 

Čak se tri od ukupno sedam glavnih ili „smrtnih” grehova koje je Dante naveo u „Božanskoj komediji”, tiču pohlepnog željenja i neumerenosti. Pored pohlepe za dobrima (lat. avaritia), tu su seksualna pohota (lat. luxuria), i proždrljivost (lat. gula).

Svako dete je po prirodi stvari pohlepno. Roditelji su ti koji ga uče obuzdavanju želja tako što odbijaju da mu ih ispune. Kontrolišući ispunjenje detetovih želja, oni mu pomažu da razvije samokontrolu i da ono upravlja željama, a ne da želje upravljaju njime. Dete onih roditelja koji „ne mogu” da mu odbiju želju, koji ga popustljivo vaspitavaju, nikada neće naučiti da obuzda vlastite želje. A kada takva osoba odraste, njegovo „unutrašnje dete” će imati problema sa obuzdavanjem želja. Pohlepa, pohota i proždrljivost tog dela ličnosti će omogućiti odrasloj osobi da bude idealni potrošač.