Politički vatromet

U informativnim emisijama događaji se nižu takvom brzinom da ih je teško pohvatati. Šta smo sve preživeli, čuli i videli na malom ekranu protekle sedmice, a šta nas tek čeka narednih dana, to samo jače srce može da podnese. Predsednički izbori sa svim uzbuđenjima i prognozama kao da su bili pre pet svetlosnih godina, a ne pre pet dana, jer ih potiskuju novi zapleti na političkom nebu: otvoreni sukob među vodećim političkim partijama, poruke iz Brisela, najave iz Prištine…

Emisije vesti deluju kao vatrometi suprotstavljenih poteza i tvrdih stavova. Ko će odstupiti, a ko će pristupiti, ko će koga nadmudriti, a ko ostati kratkih rukava. Možda bismo u drugim okolnostima, da nas se to direktno ne tiče, rekli da je to zabavno. Sedite udobno u svojoj fotelji, ispijate čaj ili kafu i smeškate se, a oni se tamo, udaljeni, hvataju za gušu, kao kečeri. Avaj. Većini gledalaca, koji sa zebnjom prate događaje, verovatno, diže se kosa na glavi, a za pomeranje zdravog razuma je dilema kako će se sve završiti i sa kakvim posledicama. O svemu tome pišu i novine, ali snaga TV slike je veća i jača. Sve izgleda dramatičnije i autentičnije, a sa učestalošću ponavljanja udarnih informacija raste napetost, množe se dezinformacije i nagađanja.

Tu su, naravno, emisije u kojima strpljivi voditelji sa još strpljivijim sagovornicima, analitičarima i političarima pokušavaju da nam nešto objasne, razjasne i nagoveste. Ali je to najčešće traćenje vremena, oprezno razmatranje situacije ili konfuzno ređanje činjenica, posle čega se tek ništa ne zna niti se može izvući pametan zaključak. To je televizija naših dana. Nemoćna, u poziciji iščekivanja.

SA LISICAMA NA RUKAMA – Gle, kojih slučajnosti, TV B 92 krene sa „Insajderom” o fudbalskoj mafiji, a odmah zatim uslede hapšenja klupskih funkcionera i viđenijih ličnosti iz sveta sporta. Nije li možda novinarka Brankica Stanković u dosluhu upravo sa onima koje je najčešće i najviše prozivala u svojim emisijama, sa policijom, specijalnim službama?

Najpre je policija privela Ratka Butorovića, vlasnika i direktora fudbalskog kluba Vojvodina, o kojem je štampa i televizija, kao da im je rođak, iz milja govorila kao o Bati Kankanu. Ratko Butorović je uhapšen, valjda, u svojoj kući. Elektronskim medijima proletelo je njegovo lice prislonjeno na krevet, valjda, u času stavljanja lisica. Još se ta afera nije ohladila, usledila su nova hapšenja trojice nekadašnjih čelnika Crvene zvezde, Dragana Džajića, Vladimira Cvetkovića i Miloša Marinkovića.

Čiji su to TV zapisi o hapšenjima: policijski, privatnih lica – paparaca ili nekih privilegovanih TV ekipa? Kako se distribuiraju? Nije otkriće da su to zakazana hapšenja i da je glavni cilj da im se da što veći publicitet, a posle će se dokazivati ko je kriv. Već je bilo takvih spektakularnih poteza. A da li je to pravedno i ne podleže li zakonima o zaštiti privatnosti, to nikoga ne interesuje. Policija hapsi, televizija juri za senzacijama, a osumnjičeni su ogoljeni. Nema pravde koja iz svesti gledalaca može da izbriše prizore privođenja i vizuelnog ponižavanja. Može li se dogoditi da TV stanice zbog takvih prikazanih snimaka plaćaju kazne i odštetne zahteve?

KO JE KOGA PREPOZNAO – Svi se bave prepoznavanjem. U modi je reč prepoznavanje. Neki su prepoznali interes, drugi razloge, treći humanu dimenziju, pozitivne strane i ko zna šta još. Uglavnom, uvek iza tog prepoznavanja stoji neka donacija, sponzorska podrška, materijalna pomoć. Kad hoće da se zaklone i ne otkriju šta stvarno misle, onda se voditelji, a još češće njihovi gosti, pozvani da se pohvale ili nešto najave, bave – prepoznavanjem.

U Rečniku književnih termina je pojam prepoznavanja – anagnorizam preuzet iz grčkih tragedija. Po Aristotelu, to je onaj deo tragične radnje u kojem se dešava „prelaženje iz nepoznavanja u poznavanje, a zatim u prijateljstvo ili neprijateljstvo s onim licima koja su određena za sreću ili nesreću”. U „Poetici” Aristotel razlikuje pet načina prepoznavanja: po znacima, ono koje se udesi, po sećanju, na osnovu zaključivanja i ono koje se zasniva na krivom zaključivanju drugog lica.

Pa, izvol’te, prepoznajte šta ste hteli da kažete. Prepoznajte sami sebe.