Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Политички ватромет

Политички ватромет
(Ј. Самарџић)

У информативним емисијама догађаји се нижу таквом брзином да их је тешко похватати. Шта смо све преживели, чули и видели на малом екрану протекле седмице, а шта нас тек чека наредних дана, то само јаче срце може да поднесе. Председнички избори са свим узбуђењима и прогнозама као да су били пре пет светлосних година, а не пре пет дана, јер их потискују нови заплети на политичком небу: отворени сукоб међу водећим политичким партијама, поруке из Брисела, најаве из Приштине…

Емисије вести делују као ватромети супротстављених потеза и тврдих ставова. Ко ће одступити, а ко ће приступити, ко ће кога надмудрити, а ко остати кратких рукава. Можда бисмо у другим околностима, да нас се то директно не тиче, рекли да је то забавно. Седите удобно у својој фотељи, испијате чај или кафу и смешкате се, а они се тамо, удаљени, хватају за гушу, као кечери. Авај. Већини гледалаца, који са зебњом прате догађаје, вероватно, диже се коса на глави, а за померање здравог разума је дилема како ће се све завршити и са каквим последицама. О свему томе пишу и новине, али снага ТВ слике је већа и јача. Све изгледа драматичније и аутентичније, а са учесталошћу понављања ударних информација расте напетост, множе се дезинформације и нагађања.

Ту су, наравно, емисије у којима стрпљиви водитељи са још стрпљивијим саговорницима, аналитичарима и политичарима покушавају да нам нешто објасне, разјасне и наговесте. Али је то најчешће траћење времена, опрезно разматрање ситуације или конфузно ређање чињеница, после чега се тек ништа не зна нити се може извући паметан закључак. То је телевизија наших дана. Немоћна, у позицији ишчекивања.

СА ЛИСИЦАМА НА РУКАМА Гле, којих случајности, ТВ Б 92 крене са „Инсајдером” о фудбалској мафији, а одмах затим уследе хапшења клупских функционера и виђенијих личности из света спорта. Није ли можда новинарка Бранкица Станковић у дослуху управо са онима које је најчешће и највише прозивала у својим емисијама, са полицијом, специјалним службама?

Најпре је полиција привела Ратка Буторовића, власника и директора фудбалског клуба Војводина, о којем је штампа и телевизија, као да им је рођак, из миља говорила као о Бати Канкану. Ратко Буторовић је ухапшен, ваљда, у својој кући. Електронским медијима пролетело је његово лице прислоњено на кревет, ваљда, у часу стављања лисица. Још се та афера није охладила, уследила су нова хапшења тројице некадашњих челника Црвене звезде, Драгана Џајића, Владимира Цветковића и Милоша Маринковића.

Чији су то ТВ записи о хапшењима: полицијски, приватних лица – папараца или неких привилегованих ТВ екипа? Како се дистрибуирају? Није откриће да су то заказана хапшења и да је главни циљ да им се да што већи публицитет, а после ће се доказивати ко је крив. Већ је било таквих спектакуларних потеза. А да ли је то праведно и не подлеже ли законима о заштити приватности, то никога не интересује. Полиција хапси, телевизија јури за сензацијама, а осумњичени су огољени. Нема правде која из свести гледалаца може да избрише призоре привођења и визуелног понижавања. Може ли се догодити да ТВ станице због таквих приказаних снимака плаћају казне и одштетне захтеве?

КО ЈЕ КОГА ПРЕПОЗНАО Сви се баве препознавањем. У моди је реч препознавање. Неки су препознали интерес, други разлоге, трећи хуману димензију, позитивне стране и ко зна шта још. Углавном, увек иза тог препознавања стоји нека донација, спонзорска подршка, материјална помоћ. Кад хоће да се заклоне и не открију шта стварно мисле, онда се водитељи, а још чешће њихови гости, позвани да се похвале или нешто најаве, баве – препознавањем.

У Речнику књижевних термина је појам препознавања – анагноризам преузет из грчких трагедија. По Аристотелу, то је онај део трагичне радње у којем се дешава „прелажење из непознавања у познавање, а затим у пријатељство или непријатељство с оним лицима која су одређена за срећу или несрећу”. У „Поетици” Аристотел разликује пет начина препознавања: по знацима, оно које се удеси, по сећању, на основу закључивања и оно које се заснива на кривом закључивању другог лица.

Па, извол’те, препознајте шта сте хтели да кажете. Препознајте сами себе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.