Srpski potomci papa Džordža

Kakvi su to Srbi koji su živeli u Americi i gradili američko društvo, ponosno noseći Srbiju u sebi –time se bavio reditelj Željko Mirković u svom novom dokumentarnom filmu, pod intrigantnimnaslovom „Teslin narod”.

Upustio se režiser u tu zamisao posle dokumentarca „Drugi susret”, u kojem je prikazao poznanstvo dvojice pilota (Amerikanca koji je pilotirao avionom F- 117a i srpskog raketaša koji ga je oborio 1999. godine), za koji je osvojio osam nagrada, kandidaturu za Oskara, projekcije u Njujorku, Los Anđelesu, američkom Kongresu, Ujedinjenim nacijama.

Gostujući u Americi sa ovim filmom, Mirković je upoznao uticajne Srbe, osetio koliko su željni da uspostave dugoročne veze sa maticom i iskoriste svoje trenutne pozicije u SAD, ali osetio kod njih i gorčinu, jer godinama naša zemlja nije bilapredstavljena u inostranim medijima na pravi način, i svi smo trpeli posledice toga.

– Utisak je da se na tome sistemski i dalje ne radi, i moja je želja da ovim filmom donesem priče o vrednostima koje su ti ljudi, tragajući za boljim životom, ostvarili, a da pritom nikada nisu zaboravili ko su i odakle su.

Kada te ljude već imamo, a ne prepoznajemo ih kao resurse koji mogu da pomeraju granice, postavlja se pitanje zašto je to tako.

Na Vidovdan 2014. on je boravio u Filadelfiji na proslavi 200 godina od dolaska prvog Srbina Đorđa Šagića, kasnije nazvanog Džordž Fišer, na američko tle. Tom prilikom upoznao je Šagićeve potomke, Larija Meleta i Džeka Meleta.Oni su ponosni na svog, kako ga zovu papa Džordža, i iako se njihovo poreklo tokom dva veka proširilo i na druge narode, žele da znaju više o Srbima,i da istraže svoje korene. Bilo bi zanimljivo, kaže naš reditelj, kada bi takvi ljudi, ukoliko to žele, mogli da dobiju pasoš Srbije.

– Đorđe Šagić bio je borac za nezavisnost Teksasa i Novog Meksika, direktor carine, američki sudija i osnivač prvih srpskih organizacija i crkava u Kaliforniji. Nakon Šagića, u SAD je pristiglo milion Srba koji su se najviše naselili u oblasti Čikaga i u državi Pensilvaniji. Naši ljudi postigli su veliki uspeh u Americi – među kongresmenima Milica Luburić, Đorđe Vojinović, Helen Delić Bentli, dobitnici Oskara (Karl Malden-gluma, Stojan Stiv Tešić-scenario, Dušan Vukotić-crtani film, Zoran Perišić-kamera i efekti, Mirko Kovačević-kamera, Dejan Ilić-za unapređenje tehnologije snimanja filmova) i Pulicera (Čarls Simić, Volter Bogdanić čak tri puta, Pupin), tu su hiljade heroja američke vojske, biznismena, istaknutih naučnika, umetnika.

Željko Mirković naglašava da su i srpske organizacije u SAD uspele da se pozicioniraju tokom vremena, kao što je Srpska nacionalna federacija, najstarija srpska organizacija u SAD, u novije vreme i Tesla naučna fondacija, kao i Srpski institut u Vašingtonu, gde se sastaju viđeniji Srbi i deluje kao politički i ekonomski most.

– Ono što nedostaje, prema mišljenju svih njih, jeste da budu jasnije i direktnije uključeni u rad Srbije i da imaju pravni i ustavni okvir za to koji će im pomoći da sprovedu ideje i inicijative. Na tome treba sigurno raditi, bez straha – poručuje naš sagovornik.

„Teslin narod” prati istoriju srpsko-američkih odnosa i podseća na važne tačke u njihovoj istoriji, kao što je prijateljstvo naučnika Mihajla Pupina i američkog predsednika Vudra Vilsona. Reditelj podseća da je Pupin došao u Ameriku 1874. i zaposlio se na Kolumbija univerzitetu u Njujorku. Kao veliki patriota još u vreme balkanskih ratova okupljao je dobrovoljce po Americi, a to je činio i od 1914. po izbijanju Prvog svetskog rata tako što je obilazio rudnike i fabrike gde su Srbi radili.

– Srbi koji su već bili u Americi nisu mogli da ostanu ravnodušni prema toj borbi u starom kraju. Prosečna starost našeg emigranta u predvečerje Prvog svetskog rata bila je od 25 do 30 godina. Uskoro posle konstituisanja, Srpska narodna odbrana obrazovala je mesne odbore po glavnim mestima Amerike. Njih 83 na broju. Pored ovih lokalnih ogranaka Srpske narodne odbrane, bilo je oko 180 drugih patriotskih društava. Čitavo američko rodoljubivo srpstvo davalo je svoju punu podršku SNO i požrtvovanom radu na prikupljanju materijalnih sredstava za srpske ranjenike i siročad – ističe Mirković.

Mihajlo Pupin je, kako dodaje, kao već afirmisan pisac, kolumnista, prijatelj predsednika SAD omogućio da se u Americi 1917. godine mobiliše čak 17.000 srpskih dobrovoljaca za pomoć srpskoj vojsci i narodu. – Prvi dobrovoljci su ilegalno preko Kanade stizali u Srbiju. Pupin je organizovao parade srpskih dobrovoljaca u SAD, a SNO je pomogao Vojnoj komisiji Srbije da dobrovoljce sa Amerikancima, kada su ušli u rat, prebaci na Solunski front. Ovi američki Srbi su značajno pomogli pobedi i slobodi srpskog naroda 1918. godine, i udarili temelje američko-srpskog savezništva i prijateljstva, koje je potvrđeno saopštenjem podrške srpskom narodu V. Vilsona 28. jula 1918, objavljenom u svim dnevnim novinama.

–„Teslin narod” nije promotivni film o jednom narodu niti ima nameru da brani Srbe od drugih, već da podigne svest o sopstvenim potencijalima, ida nas približi drugim nacijama, jer se putem životnih priča koje se najlakše prepoznaju, uspostavlja prava komunikacija – smatra Mirković.

On dodaje da je svojatanje Nikole Tesle, što drugi narodi čine, razumljivo, jer kada je neko uspešan svi žele komadić tog uspeha za sebe. A kada je neko globalna ikona kao Tesla, kako kaže, prosto je logično da ga svi tako i prepoznaju i da pokušavaju da nađu neku vezu sa njim.

Film je sniman u Filadelfiji, Njujorku, Pitsburgu, Klivlendu, Čikagu, Los Anđelesu, Bostonu, Beogradu i Banjaluci. Trenutno je u fazi obezbeđivanja sredstava za nastavak produkcije. Podršku filmu dali su Ministarstvokulture Srbije, ambasada SAD, Kongresna biblioteka u Vašingtonu, profesori na američkim univerzitetima, producent Den Tana,reditelj Piter Bogdanovič, i mnogi drugi.

Mirjana Sretenović