Kolindin uskršnji poklon

Ponekad proganjani, ponekad ohrabrivani, zli duhovi devedesetih tumaraju regionom. Napuštaju skloništa u cevima oružja koje je ućutalo verujući da će ga svojim provokacijama ponovo aktivirati u službi nacionalističkih, etničkih, verskih ili teritorijalnih obračuna. Ovakav jedan duh je nedavno usred Beograda zapalio hrvatsku zastavu podsećajući da ne odustaje od ideje Velike Srbije. Prethodno je isto učinio sa zastavama SAD, EU i NATO.

Postoje i duhovi koji se formalno slobodno kreću isključivo u svojoj domovini, iako se unapred zna da će njihov let poslati loše signale preko granica. Takav duh stoji iza odluke hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović da u Vijeće domovinske sigurnosti uvede generale koje Hrvatska slavi a Srbija proklinje. Sve liči na uskršnji poklon HDZ-a generalima Gotovini i Markaču koje je isti taj HDZ isporučio Hagu, a danas, povodom njihovog ulaska u Vijeće, ponosno ističe da sigurnost Hrvatske ide u ruke onih koji su je stvorili. Reklo bi se da je predsednica imala dva motiva: prvi je približavanje parlamentarnih izbora, drugi je da se generali, posle neobične oslobađajuće presude u Hagu, nekako legalizuju i uključe u politički život.

Angažman generala koji stoje iza operacije „Oluja” u Srbiji ne može a da se ne čita kao neprijatna, nepoželjna vest. Šta s njom raditi? Opet se pokazuje da su odnosi poput sveće na vetru. Beograd ima dve opcije. Da proceni da ovakvo Vijeće domovinske sigurnosti predstavlja namernu provokaciju koja nagoveštava da će ubuduće na srpsko-hrvatske odnose uticati Vijeće domovinske nesigurnosti. Ili će u procenama imenovanja akcenat staviti na njihovu predizbornu funkciju, kao odluku koja je prvenstveno namenjena hrvatskoj sceni.

Jedno je sigurno: ništa se neće promeniti u hrvatsko-srpskoj percepciji nedavne istorije. „Oluja” se u Hrvatskoj slavi kao nacionalni praznik, Dan pobede, dok je ta operacija u memoriji proteranih Srba zločin i katastrofa. Gotovina i Markač su u Hrvatskoj heroji, a u srpskoj vizuri deo zločinačke organizacije Franje Tuđmana. Jedino ukoliko Beograd i Zagreb na ovu temu prihvate formulu „slažemo se da se ne slažemo“ moguće je zatrpavati kratere koje prave lomljenje ćiriličnih napisa u Vukovaru ili paljenje hrvatske zastave.

Imajući u vidu pomirljive tonove hrvatske predsednice povodom Šešeljevih provokativnih ispada i smirenih reagovanja srpskog predsednika, premijera i šefa diplomatije, utisak je da će se izbeći zaoštravanje povodom ulaska dvojice generala u organe hrvatske države. Što nije kapitulacija, kako smatraju ovdašnji nacionalisti i pobornici večitog sukoba sa Hrvatima, već racionalna i pragmatska politika okretanja budućnosti.