Iskupljivanje

Prerano je nazvan „hromim patkom”. Barak Obama uspeo je da razočara ogroman broj ljudi koji su njegov dolazak na čelo Amerike doživeli kao nadu da će se nešto u ponašanju najveće svetske sile promeniti nabolje, ali je odskora povukao nekoliko zaista dobrih poteza i tako ispisao istoriju po kojoj će ga pamtiti. I to baš u trenutku kada su svi počeli da ga zaboravljaju, zaokupljeni pitanjem njegovog naslednika u Beloj kući.

Veruje se da predsednik gubi moć kada javnost počne da obraća veću pažnju na kandidate na sledećim izborima nego na aktuelnu administraciju, ali Obama je upravo na polovini drugog, poslednjeg mandata počeo da zarađuje svoje mesto u istoriji.

Postigao je dogovor s dugogodišnjim američkim neprijateljima, Iranom i Kubom, i time delimično ispunio predizborno obećanje da će poboljšati odnose između SAD i ostatka planete. Na njega su vršeni ogromni pritisci da ne potpisuje sporazum s Teheranom, ali je on, ipak, odlučio da Irancima ukine embargo u zamenu za njihovo odustajanje od nuklearnog naoružanja.

Rešio je da Amerika prestane da izoluje i politički kažnjava Havanu zbog komunističke vlade Kastrovih. To je moralan potez, ali i dokaz da je Obama zdravorazumski uvideo ono što njegovi prethodnici nisu – politika koja decenijama ne daje rezultate mora da se menja. A znamo da je Vašington sve pokušao da svrgne kubanski režim, od pokušaja atentata na Fidela Kastra preko neuspešne invazije u Zalivu svinja do embarga koji je osiromašio Kubance, ali ih svejedno nije privoleo da ruše režim koji Vašington mrzi.

Konačno, Obama ipak nije poslušao one koji su od njega tražili da otvoreno krene u rat za promenu režima u Siriji. Prošle godine je oko pet miliona ilegalnih imigranata spasao deportacije, dozvolivši im da ostanu da žive i rade u SAD. Za svaku pohvalu je što je pre nekoliko dana osudio prisilno „lečenje” homoseksualaca i zatražio da se s tom praksom odmah prestane. Setimo se da je nekoliko generacija demokrata sanjalo o tome da svaki Amerikanac može da priušti odlazak kod lekara, ali da je tek Obama uveo univerzalno zdravstveno osiguranje.

To je njegova istorijska zaostavština.

Tačno je da nije zatvorio Gvantanamo, nije osudio odgovorne za mučenje osumnjičenih za terorizam po tajnim zatvorima CIA, nije vratio vojsku iz Avganistana niti ukinuo masovno špijuniranje koje sprovodi NSA.

Nije uradio „brdo” stvari koje je obećao, ali sada valja priznati da se barem delimično iskupio za propuste i razočaranje onih koji su pre sedam godina verovali da dolazi nova američka era.

Još niste uvereni u pozitivnu ulogu 44. predsednika SAD? Sačekajte sledećeg.