Kako ne doživeti šlog u četrdesetoj

U Srbiji svake godine 25.000 ljudi doživi moždani udar. Šlog je u Srbiji prvi uzrok smrti kod žena, drugi kod muškaraca. Tokom svakog vikenda, u našu najpoznatiju bolnicu u kojoj se zbrinjava moždani udar, „Sveti Sava” u Beogradu stigne 40 osoba koje su imale šlog, a trećina od njih su oni za koje kažemo da su u najboljim godinama.

– Bar 10 od primljenih 40 pacijenata biće mlađi od 70 godina. Imamo porast broja moždanih udara kod ljudi koji jedva imaju 40 ili 50 godina. Na žalost, ranije se smatralo da je netipično, skoro anegdotski da moždani udar neko dobije u četrdeset godini. U pedesetoj za to su veći izgledi, mada je i to rano. Danas je najmanje hiljadu mladih pacijenata godišnje – kaže za „Politiku” direktor bolnice „Sveti Sava”, primarijus dr Milan Savić.

Ali, oko ovih brojki, kao da se niko ne potresa. Za razliku od nas, zbog dramatičnog porasta moždanog udara kod osoba mlađih od 40 ili 50 godina, u Velikoj Britaniji zvona zvone na uzbunu: za samo 15 godina za 46 odsto je povećan broj takvih. Pedantni Britanci su izračunali da to njihov sistem košta 1,3 milijarde funti godišnje. Ugledni list „Gardijan” je zato objavio veliki članak o tome kako sprečiti pojavu šloga u sredovečnom dobu. Jednostavno je nabrojao stvari koje smanjuju rizik za dobijanje šloga. To su prestanak pušenja, uvođenje redovne šetnje ili vežbanja pet puta nedeljno po 30 minuta, izbegavanje soli u ishrani, tako što ćete je zameniti začinskim biljem ili začinima, a hleb peći sami! Dalje, preporučuju male obroke i ne preskakanje doručka, kontrolu i redovno merenje krvnog pritiska, ali i izbegavanje vikend droga i preteranog alkohola. Takođe, poručuju da niko ne treba da se ustručava da potraži pomoć ako sam ne može da se izbori sa stresom.

Ovaj neurolog komentariše ove britanske preporuke uz dozu razočarenja: kaže da su i on i njegove brojne kolege, lekari već postali dosadni sa upozorenjima o faktorima rizika i merama za sprečavanje šloga, a broj pacijenata se ne menja godinama.

– Srbi, zajedno sa Bugarima i Rusima, u Evropi imaju najveći broj novoobolelih od moždanih udara godišnje. Ima to veze i sa našim mentalitetom i kulturološkim obrascima. Naši ljudi iako, na primer, znaju da je visok krvni pritisak glavni faktor rizika za moždani udar, često ne čine ništa da smanje svoj krvni pritisak. Skoro 80 odsto pacijenata koji stignu u bolnicu „Sveti Sava” imaju hipertenziju, a polovina od njih ne uzima nikakve lekove za pritisak. Jednostavno se ne leče. Ignorišu visok pritisak, jer on ne boli – kaže dr Savić.

On dodaje da se pacijenti teško odriču dobre hrane, cigareta ili sedenja umesto da redovno vežbaju. Takođe, primetan je i fatalistički pristup, kad je reč i o ovoj i mnogim drugim bolestima da se ono što nam je sudbina namenila, ne može izbeći.

– Naši ljudi, pa čak ni Hitna pomoć, ne doživljava još moždani udar kao akutno, urgentno stanje. Na prve znake šloga često se ne reaguje pravilno i ne traži se momentalna pomoć lekara. Naš čovek kaže: „Pa, šta, to se ne leči, isti mi je đavo da li otišao danas ili sutra”. To naravno nije tačno. To je predrasuda i fatalistički obrazac. U „Svetom Savi” imamo takvu opremu, koja nam omogućava da se pacijent sa moždanim udarom potpuno oporavi, da invalidnost i smrtnost smanjimo. Međutim, pacijenti ne dobijaju najsavremeniju terapiju i pomoć, jer ne stižu na vreme. To je apsurdno, čak i bizarno: imamo obučene stručnjake, imamo sa čim, kao sve normalne države u svetu, ali – džabe! Pacijenti sa šlogom stižu prekasno kod lekara – ukazuje na još jedan problem naš sagovornik.

Moždani udar postaje i u Srbiji sve češći kod mladih i sredovečnih ljudi jer su, po rečima ovog neurologa, oni pod teretom nekoliko ozbiljnih faktora rizika: sve su gojazniji, pod hroničnim stresom, puše, ne šetaju i nemaju fizičku aktivnost, nepravilno se hrane....

– Sve ranije mladi ljudi u Srbiji postaju dijabetičari ili imaju visok krvni pritisak. Onom kome je visok pritisak konstatovan već u 30 godina, u 40 godina će imati promene na krvnim sudovima zbog ateroskleroze. Polovina naših pacijenata znaju da imaju hipertenziju, a jednostavno je ne leče! Snižavanje krvnog pritiska samo sa 150 sa 100 na 140 sa 90 značajno smanjuje rizik. Prestanak pušenja i lečenje hipertenzije značajno smanjuje rizik od šloga. Još ako vežbamo pola sata dnevno i uzimamo lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi ako imamo poremećaja ritma u srčanim pretkomorama, još više smanjujemo taj rizik– kaže na kraju dr Savić.