Šešelj, Arkan i Bećković u istoriji umetnosti

Knjiga „Umetnost i stvarnost srpskim očima” Svetlane Rakić, koja predaje istoriju umetnosti na Frenklin koledžu u Frenklinu, Indijana, predstavljena je juče u Biblioteci grada. Rođena u Sarajevu, dr Svetlana Rakić je studije istorije umetnosti završila u Beogradu. Doktorirala je na Univerzitetu Indijane u Blumingtonu, SAD. Objavila je dve studije o srpskim ikonama iz BiH, monografiju o savremenom američkom slikaru srpskog porekla Aleksandru Markoviću, i niz članaka u časopisima SAD.

Autorka je rekla da nije reč o antologiji, i da je moglo još umetnika da se nađe u njoj. Ipak, izabrala je 21 srpskog slikara, na čijim se delima, nastalim posle 1992, vidi odraz društveno-političke stvarnosti, slikara koji su, kako je rekla, doživeli prekrajanje karte Balkana, bili svedoci tranzicije i novih geostrateških podela, koji su prešli trnovit put od vere u sveopšti napredak, do sumnje u sopstveni identitet. Reč je o Milanu Blanuši, Milutinu Dragojloviću, Vladimiru Dunjiću, Dušanu Otaševiću, Velizaru Krstiću, Danici Masniković, Tijani Fišić, i drugima.

– Ovim slikarima svet se ukazuje kao nestabilan i ciničan, ali i pored toga njihova umetnost govori i o neiscrpnoj lepoti življenja. U nepokorivoj stvarnosti se tako nalazi paradoks ljubavi i bola, erosa i tanatosa. Niko od njih ne misli da umetnost može nešto da izmeni u svetu, ali u našim susretima su istakli da ona ipak izbavlja od trivijalne svakodnevice i nepravdi koje život donosi – kaže Svetlana Rakić, dodajući da su američki profesori rekli da u knjizi nema ni jedne „slabe” slike, i da nisu mogli ni da zamisle da se u nekoj zemlji, o kojoj tako malo znaju, tako dobro slika...

Knjiga „Umetnost i stvarnost” objavljena je prošle godine na engleskom, a sada, u prevodu Svetlane i Bogdana Rakića, u izdanju „Agore” iz Zrenjanina i Arsena Pankovića iz SAD. Predgovor za ovu netipičnu umetničku monografiju napisao je Bogdan Rakić, u kojem upućuje američkog čitaoca u društveno-politička dešavanja u Srbiji početkom 20. veka: od geopolitičkog položaja naše države, Prvog svetskog rata, do raspada Jugoslavije, Arkanovih akcija, komunističkog režima i demonstracija protiv Miloševića, do Nato bombardovanja, ubistva premijera, haških suđenja, Šešelja, Gotovine, Haradinaja, i Briselskog sporazuma; do izbeglica, Hašima Tačija, statusa Kosova i Metohije, stranih ambasada, pa do Andrića, dobitnika Ninove nagrade, i Ljubomira Simovića, Matije Bećkovića, Rajka Petrova Noga... Bogdan Rakić kaže da srpski čitalac sve to već zna, i da je predgovor više „ram za sliku” koji podseća na kontekst u kojem su slike nastale. Izdavač Nenad Šaponja smatra da Rakić superiorno i produbljeno piše o našoj savremenosti, „na način na koji bi se malo ko odavde usudio da napiše takav tekst”. Recenzent je Dragan Jovanović Danilov.