158 ili 159 boja duge

Nedavno objavljen članak u „Politici” „Srbi razvejani u 159 zemalja sveta" pobudio je veliko interesovanje. Komentari čitalaca ukazali su na nekoliko važnih aspekata: 1. ograničenost statistike i statističkih podataka, 2. nužnost jasnog definisanja pojmova, 3. postojanje različitih problema u društvu i našem identitetu i 4.odnos matice prema dijaspori i vice versa.

Statistika može da pokaže samo ono što mi od nje hoćemo da nam pokaže, tj. samo oni podaci koje unesemo u formule daju nam određene rezultate.Podaci koje nismo (ne posedujemo ih ili ne želimo da ih unesemo) uneli neće biti deo krajnje analize. Stoga svaka statistička analiza ima svoja ograničenja koja je neophodno izneti. Samo neko ko se prijavi Zavodu za zapošljavanje biće uključen u podatak o broju nezaposlenih. Svi oni koji su bez posla ali se nisu prijavili neće biti uključeni u analizu. Na isti način i podaci o broju državljana Srbije koji žive van granica zemlje podležu ovim ograničenjima. Da li uzeti podatke stranih statističkih zavoda ili države Srbije? Da li računati samo prvu generaciju iseljenika ili drugu, treću...? Da li samo sa srpskim pasošem ili sa jugoslovenskim, pasošem Srbije i Crne Gore (šta ako ga nisu zamenili), pasošem nove „domovine" ili...

Ujedinjene nacije definišu „međunarodnog iseljenika kao osobu koja živi duže od godinu dana u zemlji drugoj od one u kojoj se rodio”. Dijaspora, sa druge strane, širi je pojam i uključuje i naslednike iseljenika koji su rođeni izvan matice svojih predaka.

Svako istraživanje ima ograničenja, ali to ne mora da umanji značaj rezultata. Međutim, neophodno je da se ograničenja na početku istraživanja navedu, a pojmovi jasno definišu. Jedan čitalac se zapitao da li Srbe u regionu (Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori pre svega) treba ubrajati u iseljenike.Ali jedno je biti iseljenik, drugo je biti konstitutivni subjekt jedne države. Posledice neadekvatnog definisanja mogu imati dugoročne i dramatične posledice. Zakon o dijaspori i Srbima u regionu iz 2009. u svome imenu ukazuje na ovu razliku. Međutim, podaci na zvaničnom sajtu Ministarstva spoljnih poslova nisu raščlanjeni na one koji predstavljaju Srbe u regionu i one koji su migranti u svetu. Ukupan broj je procenjen („nikada popis ovog stanovništva nije vršen") na 4,5 miliona, od kojih su milion i po državljani Srbije (podatak na sajtu je iz avgusta 2012). Prema podacima Zavoda za statistiku, u Srbiji živi 7.186.862 stanovnika. Dakle, broj onih koji su „dijaspora i Srbi u regionu” za oko 37 odsto je manji od broja stanovnika Srbije!

Migracije nisu nov fenomen, ali kao i mnogi drugi, kada se nešto događa nama, u odnosu na isti proces koji se događao nekome drugome ili nekome ko je živeo stotinama godina pre nas, osećamo ga bliže i dublje. Otuda i ovakva definicija recesije i depresije: „Kad moj sused izgubi posao –to je recesija, kad ga ja izgubim –to je depresija!” Tako je i sa migracijama na svetskom nivou. Procesi migracija u svetu nisu se znatno promenili, ali s obzirom na dramatičan porast stanovništva ukupan broj ljudi koji odlazi „trbuhom za kruhom”, „da spase živu glavu” ili u potragu za novim znanjima... danas je veći nego u ranijim periodima. Ukupan broj migranata, prema podacima UN, 2013. bio je 232 miliona ili 3,2 odsto od ukupnog broja ljudi u svetu. Migration Rolicy Institut nudi na svom sajtu interaktivnu mapu sa podacima koliko iseljenika je napustilo određenu zemlju i kuda su otišli, kao i koliko je useljenika došlo i odakle u pojedinu zemlju. Podaci postoje i za Srbiju. Interesantno je porediti podatke Srbije i zemalja u regionu.

(http://www.migrationpolicy.org/programs/data-hub/maps-immigrants-and-emigrants-around-world)

Komentari čitalaca na objavljeni tekst u „Politici” mogu poslužiti u sociološkim i politikološkim istraživanjima o percepciji odnosa matice prema dijaspori u dušama dijaspore. Dirljivo i dramatično štivo za analizu a, nadajmo se, i za konstruktivnije i aktivnije delanje.

Ono što statistika i kvantitativna istraživanja ne mogu da nam daju jesu priče ljudi i njihove srećne, a često manje srećne sudbine i razlozi odlaska/ostanka i stvarnog postojanja i tamo i ovde, gde god da je tamo – tamo, a ovde – ovde! Jedna zanimljiva knjiga „The Other Hundred” („Drugih 100”) nastala je od izabranih fotografija iz 158 zemalja sveta koje prenose priču koja se može osetiti, prepoznati i zapamtiti. Možda nam priče saopštene i saslušane, o nama samima i našim sudbinama „i tamo i ovde”, pomognu da se bolje razumemo i da nadmudrimo i statistiku i politiku!

*Profesorka međunarodne ekonomije, Univerzitet Sarasota, Florida