Istraga o nama

Neka čudna, teško opisiva mešavina tuge, nemoći i frustracija kao da je preplavila većinu građana kada su čuli da je mali Stefan iz Banatske Subotice posle dvodnevne potrage pronađen mrtav, u šipražju reke, bez vidljivih povreda. Izvesno je da otmice nije bilo. I da je celu priču o nepoznatim otmičarima i crnom „puntu” izmislio mlađi brat. A onda kao da je, umesto istrage o nestanku i smrti jednog dečaka, krenula istraga o nama ili istraga među nama. Novinarima. Na saopštenja novinarskih udruženja, Ministarstvo kulture se nadovezalo, najoštrije osuđujući „svaki pokušaj kršenja medijskih zakona, naročito u slučajevima ugrožavanja prava maloletnika”. U saopštenju se navodi da je „nedopustivo i nemoralno graditi tiraže i podizati rejting ugrožavanjem ljudskih prava i stvaranjem atmosfere rijalitija od jedne porodične tragedije”.

Na drugoj strani duboko podeljene zemlje, u kojoj se baš sve prelama kroz političku prizmu, nalazi se komentar čitaoca na jednom portalu: „Ne, nego će nekome da prodaju novine u kojima će čitav tekst da glasi: „Nestao dečak. Detaljnije po završetku kompletne istrage. A za to vreme će Cesid i ostale baba Vange nesmetano da nagađaju i obmanjuju narod kako taj i taj političar ima ogromnu podršku.”

Naš list nije pisao o tetoviranim otmičarima, crnim automobilima koji špartaju banatskom ravnicom, o osmočlanoj nomadskoj porodici koja preživljava od čuvanja ovaca i koja je možda umešana u prodaju sina. Ni druge neverovatne priče o ovoj tragediji nisu se našle na našim stranicama. Ali to se nama nije desilo ne samo zato što poštujemo osnovna pravila naše posrnule profesije, nego zato što nismo imali specijalnog izveštača. Nismo sigurni kako bi naš izveštač dočarao atmosferu straha i strepnje koja se uselila u malo vojvođansko selo, u kojem svako ima neko objašnjenje za neobjašnjivu tragediju.

A izveštači su samo radili svoj posao i prenosili ono što su saznali u selu. Na primer, da je mlađi brat kao jedini svedok kroz plač pričao o trojici otmičara, crnom „puntu” zatamnjenih stakala, o grubom bacanju u gepek njegovog brata i bežanju punim glasom. A tu je i komšijina priča da ga je velikom brzinom pretekao crni „punto” na lošem putu i odmaglio. I snimak kamera sa seoske zadruge koji dopunjava čitav horor.

Ako rasplet ove drame sa dečakom očekuje čitava nacija, ako sedma sila zaposedne plotove dotad idiličnog sela, jer je život postao više od istrage, onda licemerno zvuči kada Ministarstvo kulture drži lekcije iz morala novinarima i izveštavanje podvodi pod rijaliti novinarstvo.

Novinari su se proteklih godina ozbiljno potrudili da naruše reputaciju sopstvene profesije, ali su danas postali laka meta u kojima su odgovorni čak i kada pokušaju da prenesu ono što su zaista čuli, videli u malom mestu pogođenom velikom tragedijom.