EU u istoj uniformi

JUNKEROV PREDLOG, RAZLIČITA REAGOVANjA: Jedna trećina Evropljana smatra da bi Evropska unija trebalo da ima sopstvenu armiju, gotovo polovina Nemaca i Britanaca zadovoljna je što su trupe zapadne vojne Alijanse prisutne na teritorijama njihovih država...

Navedeni podaci su dobijeni u ispitivanju javnog mnjenja u tri najmoćnije države članice Evropske unije – Velikoj Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj – čije rezultate je objavio ruski informativni portal Sputnjik.

Ideja da EU dobije svoju armiju nije neka novost na prostorima Unije. U medijima se navodi da se priča kako bi svi vojnici u EU trebalo da bude u istoj uniformi prvi put je lansirana pre tridesetak godina i od tada, povremeno se pojavljuje u evropskim razmišljanjima.

Sada je ideju o evropskoj armiji spomenuo Žan Klod Junker, predsednik Evropske komisije. Ovde treba još samo podsetiti da je luksemburški političar priču o evropskoj armiji imao i u svom političkom programu kojim se kandidovao za fotelju prvog čoveka EU. „Zajednička evropska armija bi poslala Rusiji jasan signal da smo ozbiljni u nameri da branimo evropske vrednosti”, izjavio je u intervjuu nemačkom „Veltu” Junker otvarajući ponovo priču o formiranju armije EU.

Kada takav predlog stigne sa najvišeg mesta u Uniji moraju očekivati ozbiljne reakcije. I one su usledile.

Najveću podršku Junker je za ovu ideju dobio u Berlinu. Nemački političari, među kojima je i sadašnja ministarka odbrane Ursula fon de Lajen, smatraju da je to dobar predlog. U drugim evropskim prestonicama je reagovanje na Junkerovu ideju drugačije. Posebno u Poljskoj i baltičkim državama koje smatraju da jedini pravi garant njihove bezbednosti mogu da budu NATO i SAD.

U Moskvi su Junkerove reči izazvala ozbiljnu reakciju. Šef odbora Dume za evropske integracije Leonid Sluški, je podsmešljivo prokomentarisao da je to obična „evropska paranoja”. Ozbiljni ruski analitičari smatraju da nikoga ne treba da čude pozitivne nemačke reakcije na Junkerov predlog jer bi Berlin i kroz zajedničku armiju mogao da pojača svoju vodeću poziciju u Evropi.

O evropskoj armiji još će biti razgovora. Za ovu priliku još samo jedno poređenje. Članice EU danas imaju pod oružjem 1,7 miliona vojnika, više od SAD čija armija broji 1,5 miliona ljudi.

RUSKO I KINESKO ČUDO OD LETILICE: Zvanično na planeti ne postoji trka u naoružavanju, ali istinski ova trka uveliko traje. Najnoviji dokazi koji potvrđuju ovu tezu su informacije da Rusi i Kinezi, nezavisno jedni od drugih, ubrzano rade na proizvodnji vojnih letilica sposobnih da postignu fantastične brzine i izvedu „ekstremni manevar” koji omogućava da „zalude” svaku antiraketnu odbranu. Pa i onu najmoderniju koju su Amerikance postavili na Aljasci i u Kaliforniji.

Kako prenose mediji Kinezi su upravo četvrti put isprobali svoje vazdušno čudo, letilicu WU-14, koja može da postigne brzinu od gotovo 10 maha – oko 12 hiljada kilometara na sat.

Naoružana konvencionalnim ili nuklearnim oružjem ova kineska ratna „igračka” sigurno je najozbiljnija pretnja za odbranu SAD.

Kinesko super oružje funkcioniše u paru sa interkontinentalnom raketom koja letilicu odnese u svemir odakle se ona, velikom brzinom, obruši na cilj. Američki stručnjaci procenjuju da će Kinezima trebati još dvadesetak godina da ovo oružje usavrše i pripreme za vojnu službu.

I Rusija je već daleko odmakla u pripremanju svoje superbrze letilice. Kako navode američki mediji ruska letilica, YU-71 ima dve fantastične odlike: može da se kreće brzinom većom od 11 hiljada kilometara na sat i prilikom leta izvodi „piruete” koje zaobilaze raketne sisteme odbrane.

Američki list „Vašington tajms” piše da su Rusi daleko odmakli u razvoju svoje superletilice. Prema podacima američkog dnevnika Rusija planira da između 2020. i 2025. godine oblasti Dombrovski (južni Ural) stacionira 24 letilice opremljene nuklearnim oružjem.

PREDLOG HOLANDIJE: Godinu dana posle pada malezijskog putničkog aviona u Ukrajini istraga još nije dala precizne i pouzdane odgovore na pitanje ko je kriv za tragediju. Holandija, koja je zbog velikog broja njenih državljana koji su ta da poginuli, preuzela vodeću ulogu u istrazi, gotovo da je nemoćna pa je spremna da u pomoć pozove UN.

Holanđani, naime, predlažu da Svetska organizacija formiranja specijalni međunarodni sud koji bi istražio nesreću u Ukrajini. Iz Malezije stižu signali da i ova država podržava holandsku ideju.

Put do formiranja takvog suda, međutim, vodi kroz Savet bezbednosti UN u kojem Rusija ima pravo veta. A iz Moskve su već stigla upozorenja da se ne slaže sa takvim predlogom.

Malezijski boing 777, na letu broj MH17, oboren je 17. jula 2014. godine iznad istočne Ukrajine. Poginulo je 298 osoba: putnika i članova posade. Vlada u Kijevu i pobunjenici na istoku Ukrajine, od tada se međusobno optužuju za obaranje aviona.