Na kineskim berzama nestalo 3,2 biliona dolara

Gotovo nenačeta globalnom finansijskom krizom 2008. godine, Kina je juče prvi put priznala paniku na domaćim berzama, izazvanu „abnormalnom rasprodajom akcija” u Šangaju i Šendženu, a sa dramatičnim posledicama po vrednost juana, cenu nafte i metala, a pre svega bakra.

„U ovom trenutku oseća se panika na tržištima i ekspanzija abnormalnih damping akcija, što je dovelo do pada likvidnosti na berzi ”, objavio je Deng Đe, portparol Regulatorne komisije Kine, na svom tviter nalogu.

Sredinom juna akcije na berzi u Šangaju dostigle su najvišu vrednost u poslednjih 18 meseci, više nego udvostručivši svoju vrednost, uprkos posustajanju ekonomije i padu profita.

Od tog 12. juna na finansijskim tržištima Kine krenula je ogromna rasprodaja akcija, kojom je izbrisano 30 odsto njihove vrednosti.

Taj finansijski cunami oduzeo je kineskim akcijama 3,2 biliona dolara vrednosti, to jest više novca nego što je tržišna kapitalizacija Španije i Francuske zajedno, navodi londonski „Fajnenšel tajms”.

Naizgled nezaustavljivo obaranje vrednosti akcija nateralo je juče više od 70 odsto kompanija (2.078 firmi) registrovanih u Šangaju i Šendženu da suspenduju trgovinu. Time je obustavljena trgovina akcijama u vrednosti od oko 2,6 biliona dolara, čime je na tamošnjem tržištu izvan prometa oko 40 odsto kapitala.

„Kina danas nema berze”, procenila je juče američka agencija Blumberg.

U međuvremenu, zvanični Peking zabranio je direktorima i menadžerima kompanija koji poseduju više od pet odsto akcija u svojim firmama da u sledećih šest meseci prodaju dotične hartije od vrednosti. Upliv države na finansijsko tržište Kine pokrenuo je juče novi talas povlačenja stranih investitora, prenose svetske agencije.

Razlog „iracionalnog ponašanja” aktera na dve berze koje se nalaze među najjačim u Aziji i na svetu, još je misterija.

Siloviti rast kineske privrede od početka milenijuma i novi investicioni ciklus u Aziji u postkriznim godinama doveli su veliki broj tamošnjih i stranih investitora na finansijska tržišta u Šangaju i Šendženu (ali i u Hongkong, Singapur, Seul...). Zvanični Peking je u međuvremenu razgranao učešće državnih investicionih fondova na berzama i pružio dodatne podsticaje pojedinačnim investitorima da kupuju deonice. Zalet investitora i priliv ogromnog novca u akcionarski biznis doprineo je fantastičnom rastu njihove vrednosti – utemeljenom na verovanju da je uspon ekonomije nezaustavljiv, a poreklo uloženog kapitala solidno.

Od tog trenutka počela je silovita rasprodaja.

Da zaštiti berze od kraha koji bi mogao da ugrozi celokupni kineski finansijski sistem, zvanični Peking je od početka jula počeo da preduzima različite vanredne mere.

Najpre, Peking je najavio da će obezbediti sredstva kroz državnu agenciju za finansiranje hartija od vrednosti u cilju zaštite stabilnosti tržišta obveznica. Kineska regulatorna komisija za hartije saopštila je da je izlazak 28 kompanija na berzu odložen. Najuticajnije kineske brokerske kuće su iza toga prošlog vikenda najavile da će udruženim snagama kupiti akcije u vrednosti od oko 24 milijarde dolara da bi smirile tržišta.

Koliko juče Peking je naložio državnim kompanijama da počnu sa kupovinom akcija i podigao limit kada je reč o broju akcija koje mogu da poseduju.

Dramatično i na berzama krajnje neuobičajeno, zamrzavanje trgovine akcijama lavovskog dela kompanija registrovanih na berzama u Šangaju i Šendženu oborilo je juče vrednost juana na najniži nivo u poslednja četiri meseca, cena bakra strmoglavila se na vrednost iz 2009. godine, dok je barel severnoatlantske nafte pojeftinio na oko 55 američkih dolara.