На кинеским берзама нестало 3,2 билиона долара

Готово неначета глобалном финансијском кризом 2008. године, Кина је јуче први пут признала панику на домаћим берзама, изазвану „абнормалном распродајом акција” у Шангају и Шенџену, а са драматичним последицама по вредност јуана, цену нафте и метала, а пре свега бакра.

„У овом тренутку осећа се паника на тржиштима и експанзија абнормалних дампинг акција, што је довело до пада ликвидности на берзи ”, објавио је Денг Ђе, портпарол Регулаторне комисије Кине, на свом твитер налогу.

Средином јуна акције на берзи у Шангају достигле су највишу вредност у последњих 18 месеци, више него удвостручивши своју вредност, упркос посустајању економије и паду профита.

Од тог 12. јуна на финансијским тржиштима Кине кренула је огромна распродаја акција, којом је избрисано 30 одсто њихове вредности.

Тај финансијски цунами одузео је кинеским акцијама 3,2 билиона долара вредности, то јест више новца него што је тржишна капитализација Шпаније и Француске заједно, наводи лондонски „Фајненшел тајмс”.

Наизглед незаустављиво обарање вредности акција натерало је јуче више од 70 одсто компанија (2.078 фирми) регистрованих у Шангају и Шенџену да суспендују трговину. Тиме је обустављена трговина акцијама у вредности од око 2,6 билиона долара, чиме је на тамошњем тржишту изван промета око 40 одсто капитала.

„Кина данас нема берзе”, проценила је јуче америчка агенција Блумберг.

У међувремену, званични Пекинг забранио је директорима и менаџерима компанија који поседују више од пет одсто акција у својим фирмама да у следећих шест месеци продају дотичне хартије од вредности. Уплив државе на финансијско тржиште Кине покренуо је јуче нови талас повлачења страних инвеститора, преносе светске агенције.

Разлог „ирационалног понашања” актера на две берзе које се налазе међу најјачим у Азији и на свету, још је мистерија.

Силовити раст кинеске привреде од почетка миленијума и нови инвестициони циклус у Азији у посткризним годинама довели су велики број тамошњих и страних инвеститора на финансијска тржишта у Шангају и Шенџену (али и у Хонгконг, Сингапур, Сеул...). Званични Пекинг је у међувремену разгранао учешће државних инвестиционих фондова на берзама и пружио додатне подстицаје појединачним инвеститорима да купују деонице. Залет инвеститора и прилив огромног новца у акционарски бизнис допринео је фантастичном расту њихове вредности – утемељеном на веровању да је успон економије незаустављив, а порекло уложеног капитала солидно.

Од тог тренутка почела је силовита распродаја.

Да заштити берзе од краха који би могао да угрози целокупни кинески финансијски систем, званични Пекинг је од почетка јула почео да предузима различите ванредне мере.

Најпре, Пекинг је најавио да ће обезбедити средства кроз државну агенцију за финансирање хартија од вредности у циљу заштите стабилности тржишта обвезница. Кинеска регулаторна комисија за хартије саопштила је да је излазак 28 компанија на берзу одложен. Најутицајније кинеске брокерске куће су иза тога прошлог викенда најавиле да ће удруженим снагама купити акције у вредности од око 24 милијарде долара да би смириле тржишта.

Колико јуче Пекинг је наложио државним компанијама да почну са куповином акција и подигао лимит када је реч о броју акција које могу да поседују.

Драматично и на берзама крајње неуобичајено, замрзавање трговине акцијама лавовског дела компанија регистрованих на берзама у Шангају и Шенџену оборило је јуче вредност јуана на најнижи ниво у последња четири месеца, цена бакра стрмоглавила се на вредност из 2009. године, док је барел северноатлантске нафте појефтинио на око 55 америчких долара.