Azijski leptir tamani beogradski šimšir

Vrsta azijskog leptira „cydalima perspektalis”, opasne štetočine koja najčešće napada ugroženu i zaštićenu biljku šimšir, ali i ostale ukrasne biljke, poput kurike ili božikovine, sve više hara Beogradom. Za razliku od prošlog leta kada su štetočine prvi put primećene u rasadniku u Sremčici, sada ih ima i na Savskom vencu, Paliluli, u Starom gradu i Zemunu, ali mogu da se nastane gde god raste „kraljevska” biljka – ispred javnih objekata, u rasadnicima, parkovima... Stručnjaci za zaštitu šuma i ukrasnih biljaka podsećaju da je baš sada pravo vreme da svako ko gaji šimšir preduzme mere zaštite, ali napominju i da bi deo odgovornosti trebalo da snosi država uspostavljanjem bolje kontrole uvoza.

– Opasni leptir se širi letom do pet kilometara godišnje. U Srbiju nije stigao na taj način, već uvozom jevtinog sadnog materijala iz Kine i Italije. Kontroliše ga fitosanitarna inspekcija koja mora da spreči unos ove štetočine sa sadnicama. Za razliku od prošle godine kada se prvi put na našem podneblju pojavio opasni leptir i kad je država ostala nespremna, Ministarstvo poljoprivrede sad je preduzelo neke mere nadzora sadnog materijala. Inspektori su obučeni da prepoznaju štetočinu, ali je problem što nemaju fizičkih ni tehničkih mogućnosti da detaljno kontrolišu svaku sadnicu u kojoj bi mogla vešto da se prikrije štetočina. Obaška to što se biljke uvoze u velikim saksijama, pa je veoma teško, posebno u zimskim mesecima, prepoznati simptome zaraze u sadnicama. Ostaje nerešeno i pitanje da li inspekcija detaljno pregleda sve štetočine ili samo one karantinske, jer ova vrsta nije na listi karantinskih, ali je izuzetno opasna i invazivna vrsta leptira – objašnjava prof. Milka Glavendekić, sa Šumarskog fakulteta, entomolog koji se bavi i zaštitom šuma i ukrasnih biljaka.

I neznanje može skupo da košta, jer mnogi koji trguju nemaju dovoljno informacija o ovim štetočinama, dodaje profesorka, a i veoma je teško detektovati mlađi stadijum ove vrste, kada je gusenica u prvom stupnju razvoja. Tako su gusenice nesvakidašnjeg leptira prošlog leta obrstile živicu u Sremčici, jer vlasnici nisu umeli na vreme da ih prepoznaju i unište. Nije bilo spasa ni nekoliko decenija starom šimširu na Dedinju.

– Ova štetočina može da proždre šimšir brzinom munje, veoma lako se širi, pa često izaziva katastrofu, pogotovo u zemljama u kojima su šume šimšira zaštićene kao prirodno dobro. Kod nas srećom nema takvih šuma, ali maltene svaki veći park u Beogradu, pa i Botaničku baštu, ukrašava žbunje šimšira koji je samim tim zaštićena hortikulturna vrsta – opominje ona.  

Najbolji način zaštite je potpuno uništenje, a da bi se to dogodilo, potrebno je najpre prepoznati simptome na biljci.

– Gusenice su vidljive jer dosežu veličinu do četiri centimetra, po listovima šimšira ostavljaju izmet koji se takođe može primetiti, a i lišće je uglavnom obršćeno. Kada se sve to primeti, što pre treba mehanički uništiti gusenice ili lutke koje su stadijum pre leptira. Treba iseći i oštećene i zaražene delove biljaka i  potom ih obavezno spaliti jer je to jedini način da se totalno uništi štetočina – savetuje prof. Šumarskog fakulteta, dodajući da zaražene delove nikako ne treba baciti u smeće ili na deponiju, jer se na taj način zaraza može još više proširiti.   

Štetočina registrovana u Evropi pre devet godina

Šimšir je vrsta ukrasne biljke koja sporo raste, pa je zato važno dobro je zaštititi od invazivne vrste, a osim toga, kada ovaj štetni leptir obrsti lišće prelazi i na ostale ukrasne biljke, kao što su kurika i božikovina.

Šimšir raste po gradskim parkovima, a ima ga i na grobljima. Štetočina koja ga napada i uništava u Evropi je prvi put registrovana u Nemačkoj 2006. godine. Potom se brzo proširila po velikom delu Starog kontinenta – Francuskoj, Austriji, Italiji, Švajcarskoj, Mađarskoj... Pre tri godine opasni leptir pojavio se i u Hrvatskoj.