Lepotom do sreće

Lepe stvari i lepi ljudi oduvek su smatrani vrednošću, a jedan od razloga za to jeste što je bilo vredno sve što je bilo retko. Podaci iz istorije ljudskog roda navode nas na zaključak da su u onim vremenima, kada su se bavili preživljavanjem, ljudi davali prednost funkcionalnosti u odnosu na lepotu, ali i da je lepota postajala važna kada bi zajednica ili grupa dostigla nivo na kojem je većina zadovoljila svoje osnovne potrebe.

Iako znamo da je „lepota u oku posmatrača”, to jest da je ona subjektivna pojava koja zavisi od kriterijuma date osobe, možemo je smatrati posebnim doživljajem ili emocijom – osećanjem lepoga. Prema jednoj teoriji lepoga, bez obzira koje je čulo u pitanju, uvek je sklad, harmonija, ono na šta reaguje ljudski mozak stvaranjem osećanja lepoga.

Živimo u vremenu u kojem lepota sve više postaje imperativ. Sve više ljudi, posebno mladih, želi da budu lepi, da sebe ulepšaju. Lepota se ne zahteva samo od sebe, već i od drugih, pogotovo kod izbora partnera. Dok se jedni trude da se lepo oblače, drugi vežbama oblikuju svoje telo kako bi dobilo željeni oblik, a treći se podvrgavaju različitim estetskim operacijama.

Posmatrano sa strane, stiče se utisak da smo počeli da precenjujemo lepotu, da smo kolektivno postali opsednuti lepim. Ako je to tačno, šta bi mogao da bude razlog tome?

Istraživanje dubinskih razloga na kojima se zasniva želja pojedinaca da budu veoma lepi, pokazuje da je vrednost lepote povećana zato što su ljudi počeli da je čvrsto vezuju sa srećom. Sve više ljudi misli da je lepota najkraći put u srećan život. Reč je o više ili manje svesnoj fantaziji da mora da se bude lep da bi se dosegla sreća; da je velika lepota osobe uslov da se u njenom životu dogodi sve ono što čini srećan život.

Ako se zapitamo šta je uzrok prave epidemije ličnih fantazija da lepota dovodi do srećnog života, to nas dovodi do medija. Sadržaji raznih medija – od dečjih bajki, crtanih filmova, filmova i serija, estradnog života, TV programa... – ponavljaju poruku da je izuzetna lepota razlog da se neko toliko snažno zaljubi u lepu osobu, da sve treba činiti kako bi se život pretvorio u bajku. To je nešto što mlada osoba kroz bezbroj ponavljanja sluša i gleda od najranijeg uzrasta, upijajući ovaj scenario i želeći da se i njen život odvija prema njemu.

Kao što je to problem i sa drugim filmskim scenarijima kada neko odluči da će u stvarnosti živeti prema njima – i ovaj scenario je nemoguće oživeti u stvarnosti. Čak i onda kada neko pokušava da uveri javnost predstavljajući se lepim i srećnim, uvek postoje skriveni aspekti koju tu sliku kvare. Šta treba da se desi pa da se kolektivno podsetimo da lepota nije dovoljna, ni za ljubav, a ni za srećan život.