Umetnici-građani

Da li nam je potrebna umetnost da nam kaže ono što ne želimo da znamo? Ovo pitanje je moto 49. oktobarskog salona koji će biti održan od 26. septembra do 9. novembra ove godine u Beogradu, a postavila ga je dr Bojana Pejić, istoričarka umetnosti, ovogodišnji umetnički direktor, koja od 1991. godine živi i radi u Berlinu. Angažovana je kao kustoskinja mnogobrojnih međunarodnih izložbi, dobitnica je nagrade „Lazar Trifunović” za likovnu kritiku, bila je gostujuća profesorka na Hambolt univerzitetu u Berlinu, kao i na Institutu za kulturne studije na Univerzitetu u Oldenburgu...

Naslov izložbe 49. oktobarskog salona, čiji su okviri predstavljeni novinarima juče u Skupštini grada, jeste „Umetnik-građanin, umetnica-građanka”. Ovaj naziv, po rečima Bojane Pejić, ne sugeriše temu izložbe, već ukazuje na to da ćemo videti dela umetnika koji se kritički ali i politički pozicioniraju prema datoj realnosti, datom kontekstu. Odgovarajući potvrdno na postavljeno pitanje o tome šta umetnost treba da nam kaže, Bojana Pejić je kazala:

– Svesna sam opasnosti koja preti ovom projektu, u smislu da ne bi trebalo insistirati na teškoj umetnosti u teškim vremenima. Ali, na Salonu će biti predstavljeni radovi koji vizuelizuju dati kontekst i koji se u javnom prostoru jednog demokratskog društva tretiraju kao nepoželjni: privatizacija, nezaposlenost, izbeglištvo, beskućnici, ljudska prava, manjinske grupe, dominacija masovnih medija... To je ono što svaka sredina želi da isključi kao nevidljivo. Biće uključene i teme koje se odnose na privatni prostor, kao što je, na primer, nasilje u porodici. Izložba „Umetnik-građanin, umetnica-građanka” neće ponuditi odgovore niti instant recepte šta bi umetnik ili umetnica kao javni intelektualci trebalo da rade. Ovaj projekat otvoriće, nadam se, seriju pitanja među kojima su: Kako definisati pojam „političkog”? Da li postoje i, ako postoje, gde su granice između društvenog aktivizma i umetničkog dela? Da li je cinizam najadekvatniji za zauzimanje distance prema „prljavoj” realnosti, objašnjava Bojana Pejić.

Na predstojećoj izložbi biće zastupljen veći broj video radova, fotografija, plakata. Planiran je i filmski maraton dokumentarnih i igranih filmova domaćih reditelja. Izdvojeno je 32 miliona dinara iz budžeta grada, a očekuje se i oko pet miliona dinara od Ministarstva kulture Srbije.

Prošlogodišnji završni račun bio je 40 miliona dinara. Kao novi član Odbora Oktobarskog salona ove godine je i Žaklina Kušić, generalni menadžer kompanije „Publicis”, koja će omogućiti saradnju biznis kompanija sa ovom međunarodnom izložbom sa namerom da se Oktobarski salon razvije kao jedan od najvažnijih kulturnih brendova u Srbiji. Oktobarski salon iskoračiće i u svet, tako što će radovi sa poslednjeg Salona biti izloženi na predstojećem aprilskom bijenalu u Berlinu, u Muzeju moderne umetnosti u Sent Etjenu u junu, a potom i na bijenalima u Istanbulu, Solunu, Atini... Članovi Odbora su i Lidija Merenik, Jasmina Čubrilo, Dragana Zeljković i Danica Jovović-Prodanović, a članovi žirija 49. oktobarskog salona biće Elena Filipović, Nataša Ilić, Zoran Gavrić, Maja Ćirić i Slobodan Jovanović.