Уметници-грађани

Да ли нам је потребна уметност да нам каже оно што не желимо да знамо? Ово питање је мото 49. октобарског салона који ће бити одржан од 26. септембра до 9. новембра ове године у Београду, а поставила га је др Бојана Пејић, историчарка уметности, овогодишњи уметнички директор, која од 1991. године живи и ради у Берлину. Ангажована је као кустоскиња многобројних међународних изложби, добитница је награде „Лазар Трифуновић” за ликовну критику, била је гостујућа професорка на Хамболт универзитету у Берлину, као и на Институту за културне студије на Универзитету у Олденбургу...

Наслов изложбе 49. октобарског салона, чији су оквири представљени новинарима јуче у Скупштини града, јесте „Уметник-грађанин, уметница-грађанка”. Овај назив, по речима Бојане Пејић, не сугерише тему изложбе, већ указује на то да ћемо видети дела уметника који се критички али и политички позиционирају према датој реалности, датом контексту. Одговарајући потврдно на постављено питање о томе шта уметност треба да нам каже, Бојана Пејић је казала:

– Свесна сам опасности која прети овом пројекту, у смислу да не би требало инсистирати на тешкој уметности у тешким временима. Али, на Салону ће бити представљени радови који визуелизују дати контекст и који се у јавном простору једног демократског друштва третирају као непожељни: приватизација, незапосленост, избеглиштво, бескућници, људска права, мањинске групе, доминација масовних медија... То је оно што свака средина жели да искључи као невидљиво. Биће укључене и теме које се односе на приватни простор, као што је, на пример, насиље у породици. Изложба „Уметник-грађанин, уметница-грађанка” неће понудити одговоре нити инстант рецепте шта би уметник или уметница као јавни интелектуалци требало да раде. Овај пројекат отвориће, надам се, серију питања међу којима су: Како дефинисати појам „политичког”? Да ли постоје и, ако постоје, где су границе између друштвеног активизма и уметничког дела? Да ли је цинизам најадекватнији за заузимање дистанце према „прљавој” реалности, објашњава Бојана Пејић.

На предстојећој изложби биће заступљен већи број видео радова, фотографија, плаката. Планиран је и филмски маратон документарних и играних филмова домаћих редитеља. Издвојено је 32 милиона динара из буџета града, а очекује се и око пет милиона динара од Министарства културе Србије.

Прошлогодишњи завршни рачун био је 40 милиона динара. Као нови члан Одбора Октобарског салона ове године је и Жаклина Кушић, генерални менаџер компаније „Публицис”, која ће омогућити сарадњу бизнис компанија са овом међународном изложбом са намером да се Октобарски салон развије као један од најважнијих културних брендова у Србији. Октобарски салон искорачиће и у свет, тако што ће радови са последњег Салона бити изложени на предстојећем априлском бијеналу у Берлину, у Музеју модерне уметности у Сент Етјену у јуну, а потом и на бијеналима у Истанбулу, Солуну, Атини... Чланови Одбора су и Лидија Мереник, Јасмина Чубрило, Драгана Зељковић и Даница Јововић-Продановић, а чланови жирија 49. октобарског салона биће Елена Филиповић, Наташа Илић, Зоран Гаврић, Маја Ћирић и Слободан Јовановић.