Avgustovska sećanja

Nekako u avgustu ožive ratna sećanja i prijateljstva iskovana u Hirošimi, na Varvarinskom mostu, u Kninu... Kad su Japanci videli da ne mogu da pobede Amerikance, pridružili im se u privrednom čudu. I mi kad nismo pobedili NATO 1999. polako im se pridružujemo u čudu. Što se Hrvata tiče, oni tek sada, kad su postali članovi EU, insistiraju na slavnoj prošlosti iz četres prve, crtajući kukaste krstove na svakom mestu. To već nervira i same Nemce, koji se pošteno stide tog vremena, dok Hrvati insistiraju na onome, kao u vicu o mišu i slonu preko mosta: Ala smo tutnjali. Ovih dana valjda očekuju da im se izvinimo, i to na latinici.

I Crna Gora  juri NATO, nikako obrnuto, pa je sve u toj kampanji. Letos mi je tamošnji poznanik, inače lokalni funkcioner, objašnjavao kako oni vole Ruse, ali je za Crnu Goru jedini spas NATO.

– To ti je – reče – kao fudbaler kome je Partizan u srcu, ode u Crvenu zvezdu radi boljih uslova.

Kad sam ga upitao šta će taj jadov ako dođe do „večitog derbija“, nije ništa rekao, samo je slegao ramenima.

Životinje imaju moć da predosete katastrofu. Tako su se svinje, ovce i krave uznemirile ovih dana, predosećajući nove izbore, kada će ih posetiti političari. Postoji ruralna legenda u Srbiji da krave, posle posete važnih političara, danima daju kiselo mleko.

U avgustu je počela sezonska rasprodaja medija. Akcija još traje. Tajkun pođe u grad da kupi televizor i shvati da mu se više isplati da kupi celu televiziju. Neka, valja će. Makar kad bude udavao ćerku da se sve to lepo snimi. Građanima ostaje nekoliko nacionalnih televizija i pravo da znaju sve. Sve što oni hoće da znamo.

A kad prođu izbori, u Narodnu skupštinu ušetaće novi poslanici, novi ministri, novi Bečići, novi Babići... I na premijerskom mestu naravno – On.