JATOV LET U PRIVATIZACIJU

Jat Airways je preživeo raspad Jugoslavije i sada leti sa dva domaća aerodroma. Od njega su odvojeni u zasebna društva u svojini države: apartmani na Kopaoniku, hotel "Slavija" u Beogradu, Jat ketering i Jat tehnika, pa je tokom prošle godine njegova ukupna imovina smanjana sa 23 na 21 milijardu dinara, a broj zaposlenih sa više od 3.000 na ispod 2.000. Odavno se govori i o njegovoj privatizaciji, a sad možda i poleće u tom pravcu. Ali o tome i od vlasti dopiru suprotna mišljenja – od očuvanja državnog kapitala, do skore potpune privatizacije. Jat je državno javno preduzeće, sa osnovnim kapitalom od 821 milion dinara. Njegova imovina je pod ogromnim dugom, te je sa ekonomskog stanovišta manje državni, a više njegovih poverilaca. U prethodnoj godini ostvario je dobitak od 300 miliona dinara, iako se detaljnije o poslovanju javnih preduzeća malo zna.

Svet je isprobao i državne i privatne kompanije za vazdušni saobraćaj, pa nama ostaje da odlučimo koliko će naša ostati državna, a koliko će biti privatizovana. Polovinu BDP-a Srbije već uzima država, pa valjda nećemo povećavati namete, a braniti javna preduzeća od privatnog ulaganja. Jatom upravlja 11 članova upravnog odbora, tri člana nadzornog odbora, generalni direktor i njegov izvršni odbor, a u praksi i drugi. Iako je propisano da sedam članova upravnog odbora treba da predloži ministar saobraćaja iz redova stručnjaka i naučnih radnika sa iskustvom i ostvarenim rezultatima,on ne prepušta te funkcije ni drugim partijama. Privatni kapital bi "kupovao" najuspešnije menadžere, koji bi bili sposobni da uvećavaju vrednost Jata. A da taj cilj ne bi bio nauštrb interesa putnika i prevoza tereta, neophodno je pre privatizacije propisati obavezno poštovanje svih strateških interesa, što se, nažalost, ne događa. A "strateški" interes očuvanja većinskog državnog kapitala nije nam još objašnjen.

U prošlosti je vlast države nad domaćim letovima i letovima prema drugima bila velika, ali to globalizacija menja. Slobodni letovi i konkurencija i nas već čekaju. U takvoj situaciji samo najuspešnije avio-kompanije opstaju, naravno i uz one koje država bude dotirala. Bolje je da nas ubuduće povoljno opslužuju i tuđe kompanije, nego da novim dažbinama dotiramo svoju, jer i posle privatizacije Jat ostaje srpska kompanija. A i kupac u postupku privatizacije može prodati kapital drugome. To relativizuje značaj dileme ko je u privatizaciji "pogodan" partner. Ako dobro propišemo zaštitu korisnika usluga Jata i, drugo, što je zaista strateški važno – poželjniji je onaj ko više plati, jer on više investira u uspeh kupljenog, bilo da trajno ostane vlasnik, bilo da Jat proda još skuplje posle nekog vremena. Uslovljavati ga koliko će investirati i šta će raditi – pogrešno je. Međutim, koliki deo kapitala će se privatizovati – politička je odluka, a sa ekonomskog stanovišta – što više to bolje.

Pored propisivanja uslova za ispunjenje javnog interesa, privatizaciji bi trebalo da prethodi i besplatna podela akcija Jata, zaposlenima i ostalim građanima koji još nisu dobili besplatne akcije. Manji deo kapitala mogla bi privremeno zadržati država, pa ga postepeno prodavati na berzi. Razuđeno vlasništvo kapitala moglo bi Jatu biti od koristi, a doprinelo bi razvoju domaćeg tržišta akcija. Vlasnici avio-kompanije će brinuti za njeno uspešno poslovanje, a javni interes treba propisima štititi. Kapital koji bi "Aeroflot" kupio od Jata bio bi polovično privatizovan, jer je i 51 odsto njegovog kapitala u rukama Rusije. Međutim, ako politika bude odlučivala ko je Jatov podoban partner u privatizaciji – biće manji efekat privatizacije. Početak privatizacija Jata odvija se neobično žurnim direktnim izborom privatizacionog savetnika. Nije jasno zašto vlada ne menja odluku o osnivanju Jata kao javnog preduzeća, jer i delimično privatizovani avio-prevoznik mora biti ili akcionarsko društvo ili društvo s ograničenom odgovornošću. Javna preduzeća Jat i EPS osnovana su odlukama vlade, a NIS zakonom, pa je nejasna podela nadležnosti izvršne i zakonodavne vlasti. Ustav, inače, predviđa da se samo "postojeća društvena svojina pretvara u privatnu pod uslovima, na način i u rokovima predviđenim zakonom", a da se istovremeno jemči javna odnosno državna svojina. Zakon o privatizaciji reguliše jednako privatizaciju i društvenog i državnog kapitala, pa članovi vlade često izlaze iz tih zakonskih okvira, iako je i za njih zakon obavezan.

Konsultant za strana ulaganja