(Samo)otrežnjenje

Računica je prosta. Od pola miliona srpskih demonstranata na preksinoćnom mitingu, neke dve-tri hiljade je kao kritična masa krenulo u demoliranje prestonice. Procentualno, to je 0,5 odsto onih koji su bili u to vreme na ulicama. Da li su oni slušali govornike ili su već imali druge planove u glavama, pokazaće bliska budućnost. Policija je privela oko dvesta izgrednika, pa će sigurno operativno sklopiti sliku o grupi koja je to činila i šta je činila.

Ali, prva asocijacija na 0,5 odsto je maliganske prirode. Limit koji, ne samo u saobraćaju, već i u životu, odvaja onog ko srlja od onog ko to ne radi. Baš tako, i oni koji su dovođeni u Urgentni centar, prema tvrdnjama dežurnih lekara, prešli su tu tanku crvenu liniju. Sve se uklopilo u ikonografiju u kojoj vinjak ima zavidnu ulogu. Socijalni ventil, emocije i frustracije, poput onih na čuvenim „pretis” loncima, preksinoć su propištali bez najave. Na udaru su bile ambasade, banke i prodavnice firmiranih proizvoda za tinejdžere. Još za trajanja mitinga počeli su napadi na prvu ambasadu, a u toku molebna već je gorela američka ambasada.

Idemo redom: ako se atak na ambasade tumači kao revolt zbog toga što su te države priznale Kosovo, zašto se onda na udaru našlo predstavništvo Hrvatske čiji je premijer Ivo Sanader pre dva pažljivo biranim rečima odložio raspravu o priznanju Kosova za budućnost, objasnivši da je ovo težak trenutak za Srbiju i da susedima ne treba prisedati na muku. Nije jasno ni zašto je napadnuto diplomatsko predstavništvo Kanade koja ima slične probleme sa secesionistima kao i mi.

Kad se iživela na ambasadama, gomila je krenula na banke, valjda da pokaže da nije samo politika kurva, nego i ekonomija, i da nas zapadni kapital tretira kao robove. Iz tog razloga je grupa koja je lomila bila istrajna, pa je nastavila da se sveti lancu prodavnica „Najki”. Sve ono što su mogli, krivicom socijalnog statusa, do tada samo da gledaju kroz izlog, sada im je jednom kamenicom bilo nadohvat noge. Policajci su se izgleda debelo zbunili: u tom trouglu (banke, ambasade i prodavnice) ispočetka su čuvali samo džamiju, da bi se onda prestrojili. Ceo svet kaže da su kasno „dejstvovali”. Jedna je mlada osoba nastradala na suverenoj teritoriji svetskog policajca broj jedan.

Savet bezbednosti je odmah na dnevni red stavio i osudio obesne mladiće i devojke.

Cinično je u Beogradu zazvučalo američko pozivanje na međunarodno pravo, odnosno na obavezu Srbije da štiti američku ambasadu u Beogradu, pogotovo posle odluke Vašingtona da ignoriše Povelju Ujedinjenih nacija i prizna samoproglašenu nezavisnost pokrajine.

Ali ako Srbija za sebe tvrdi da je moralni pobednik u sukobu sa onim delom međunarodne zajednice koji podržava Prištinu, onda i Beograd ne sme da ignoriše međunarodne norme koje mu u datom trenutku ne odgovaraju. Nikolas Berns je, nažalost, u pravu kad kaže da su preksinoć u Beogradu bezbednosne mere bile „potpuno neadekvatne”.