Tolerancija netolerancije

 Evropljani su dugo verovali da žive u bezbednom skloništu zaštićenom od ratova i sukoba po drugim krajevima sveta. Bliski istok razbio je ove iluzije otkako se drevni Put svile pretvorio u „put migranata”, kojim se ka Evropi ove godine uputilo više od 680.000 izbeglica.

Migrantska kriza istovremeno preti i da razbije Evropsku uniju, jer je deficit zajedničke politike, usklađene istinskim vrednostima EU, otvorio vrata nizu individualnih inicijativa koje počivaju na najjednostavnijem rešenju: restrikcijama obmotanim bodljikavom žicom.

Mađarska je prva počela da se ograđuje zidovima i da zatvara granicu. Pošto je prošao sa blagim ukorima, premijer Viktor Orban prosto je iznudio da na njegov način počnu da razmišljaju i drugi. Jedna sebičnost rađa drugu. Pokrenuta je lančana reakcija, pa je danas sve više vlada koje pominju zidove – ciničnu paradigmu političke nemoći EU, koja uspešno regrutuje evropsku antiimigrantsku desnicu.

Grčka je već odavno podigla zid prema Turskoj. Makedonija bi da se zaštiti od Grčke. Srpski desno orijentisani političar vidi rešenje u zidu prema Makedoniji, a istom logikom vodi se i Zagreb, najavljujući zid prema Srbiji. Lancu se pridružuje i Slovenija otvarajući mogućnost „fizičkih barijera” na granici prema Hrvatskoj, a zapreke pominje i šef austrijske diplomatije.

Jedinstvena Evropa ruši se pred našim očima.

Peti uzastopni pokušaj evropskih lidera da unesu red u haotičnu situaciju izazvanu prilivom stotina hiljada ljudi koji beže od ratova, ili samo traže bolji život, nije otklonio mnoga otvorena neslaganja.

Krenulo se malim koracima, ali nema nagoveštaja da će EU uskoro pronaći univerzalno rešenje, prihvatljivo za sve evropske zemlje – i one koje su krajnja destinacija izbeglica, i one koje zbog zatvorenih granica mogu da se pretvore u tampon-zone. „Ukoliko se ne zbijemo, visićemo odvojeno”, podsetio je makedonski predsednik Đorđe Ivanov na reči Bendžamina Franklina, ali pitanje je da li su ih čuli oni kojima su bile upućene.

Nema koordinacije. Granice se zatvaraju, pa otvaraju. Sve jasnije se pokazuje da su od početka krize mnoge zemlje regiona imale isti cilj: obezbediti da izbeglice što pre prođu vašu i odu na teritoriju suseda.

Pre 15 godina, češki državnik i pisac Vatslav Havel rekao je da kod nekih čeških političara prepoznaje dve različite vrste nasilja, genocida, terora i mafije: jednu koja je bolja i drugu koja je lošija. Bolja je panslovenska, lošija je islamska.

Mržnja, otvoreni rasizam i slabo prikrivena želja za izbegličkim logorima ograđenim bodljikavom žicom postaju spiritus movens nekih evropskih političara. EU snosi odgovornost što je pokrenuta teško kontrolisana lančana reakcija. Sebičnost jednih priziva sebičnost drugih. Tolerancija netolerancije može da se pretvori u kobnu grešku.