Daleko na pučini Pacifika Kina gradi veštačka ostrva i na njima vojne baze, Rusi nadiru na zapad, već su u Ukrajini, na redu je Sirija, a SAD, Brisel i NATO utvrđuju svoje granice na istoku, na Crnom moru. U toku je rekonfiguracije terena, uspostavljanje novih odnosa sile, moći i uticaja. I svi kao da žure da završe ko zna kada započeti posao. A šta se (sa) nama dešava, kako (da) se mi ponašamo i šta (da) radimo?

Nedavno je premijer Vučić, posle sastanka sa državnim vrhom Bosne i Hercegovine u Sarajevu, u televizijskoj emisiji na N-1, rekao da se u regionu dešavaju „čudne stvari”. Pomenuo je Skoplje, Podgoricu, Prištinu, Bukurešt (pad Pontine vlade zbog nesreće u podzemnoj diskoteci). Da li je naša zemlja (ponovo) došla na red, jer sada se priča i o „balkanskom proleću” u Srbiji.

Kina na Pacifiku, to nas se ne tiče mnogo, to možemo da pratimo sa bezbedne distance, ali zbog onoga što se dešava na Bliskom istoku i u Evropi treba da budemo zabrinuti.

Igra je otvorena ruskim „Južnim tokom”, koji je zaustavljen u Bugarskoj. Tada je postalo jasno da Brisel i SAD neće dozvoliti prodor Rusa na Balkan, da će učiniti sve da na Crnom moru stave tačku na Putinove aspiracije u ovom delu sveta. To svoje opredeljenje pokazali su i u Skoplju: čim su Rusi počeli da pregovaraju sa Gruevskim oko „Južnog toka”, opozicija je organizovala proteste, zahtevajući smenu vlasti. U Podgorici je bilo isto, s tim što su SAD tamo podržali „svoju” vladu, nasuprot „ruske” opozicije. A Brisel je brže-bolje, odmah posle suzavca u skupštini, potpisao SSP sa Prištinom. Falio je još samo Unesko, pa da stvar bude (skoro) gotova.

Furtutma oko „Kurira”, s jedne strane, i „Informera” i „Pinka”, sa druge, uključujući tu i Tanjug i „Politiku”, i sve ostalo što je poslednjih dana isplivalo na površinu, samo je vrh ledenog brega koji se valja ka nama. A biće da je već stigao, u vidu osokoljene opozicije i medijske mašinerije koja, finansijski pelcovana iz određenih stranih centara moći, bije iz svih oružja, sve zarad demokratije i slobode i govora.

NATO, jednostavno, ne može da dozvoli da mu se iza „linije fronta” na Crnom moru vrzma neko ko nije uveo sankcije Rusiji, ko je vojno neutralan, ko hoće da ima sopstvenu spoljnu politiku i ko, pride, od Rusa nabavlja oružje. Hvala Rusiji za sve, na podršci oko Uneska i vetu na rezoluciju UN o Srebrenici, ali treba biti oprezan, jer šta ako je i Putin, bar u ovom trenutku, saglasan sa (n)ovom rekonfiguracijom terena. Veliko je pitanje koliko je zvanična Moskva istinski spremna da poremeti tok ovako važne partije. Ova jesen na Balkanu, iz dana u dan, sve više podseća na proleće.