Kad se iz kupaćeg kostima prelazi na nikab

„Nemate pojma koliko je privlačno ismevati ludilo Islamske države, ali od kada je moj frizer postao njihov borac, ne usuđujem se da zucnem. On zna moj broj i adresu, što je dovoljno zastrašujuće”, rekao je jedan komičar u Dubaiju. Zamisao da ismevate džihadiste kod frizera koji postaje jedan od njih zvuči kao morbidni vic, ali ne zasmejava činjenica da se njihova zastrašujuća propaganda odsecanja glava i nasilja uvukla u sve pore društvenog života, iako predstavljaju 0,001 odsto muslimanskog stanovništva od 1,6 milijardi ljudi širom sveta.

Uticaj džihadista Iračanka Zainab Salbi, borac za prava žena i osnivač organizacije za pomoć ženama žrtvama rata, uporedila je s efektom leptira u teoriji haosa Edvarda Lorensa: „Mahanje krila leptira u jednom delu sveta može izazvati tornado u drugom”.

Mnogi u muslimanskoj zajednici ove dane zovu najmračnijim u islamskoj istoriji, a degradirani položaj žena postavljaju jednim od ključnih pitanja prošlosti, sadašnjosti i budućnosti religije.

Žene u Raki, nekada šarmantnom gradu severa Sirije, sada centru Islamske države i glavnoj vazdušnoj meti zemalja koje se svete za napade terorista proživljavaju najmračiji period. Zlostavljane su, bičevane, nošenje nikaba postalo je obaveza a ne izbor, a brakovi sa džihadistima pravilo.

Druge su svojevoljno postale deo ženske brigade ID.

Kako su one koje govore engleski i proždiru romane postale prosti izvršioci ekstremista? Kako su posle kupanja u kupaćim kostimima, našminkane, u letnjoj odeći, došle u situaciju da bičuju sugrađanke jer su im abaje previše prozirne?

Neke od njih uslepe su da iz službe u policiji ID pobegnu u veliku zajednicu sirijskih izbeglica u Turskoj. Objasnile su „Njujork tajmsu” da im je, najednom, izgledalo prihvatljivo udati se za džihadistu i pridružiti se brigadi, „zarad održanja života podnošljivim, sigurnosti porodice, obezbeđenja minimalne slobode kretanja i prohoda u gradu gde je ženi oduzeto opredeljenje”.

Jedna od žena priča „Njujork tajmsu” da dodeljeni joj muž nije hteo decu jer ekstremisti znaju da će očevi biti manje skloni da izvrše samoubistvo. Nisu smele izlaziti iz kuće. Mobilni, cigarete, muzika i TV su zabranjeni. Prisustvovale su bičevanju na trgu koje se, kažu, srećno završilo, jer je žrtva proklinjala Alaha koji je milostiv. Da je pomenula proroka, ubili bi je.

Mnoge udovice pobegle su iz Rake da bi izbegle batine i prisilnu udaju. Učene su da religija ne stvara pokorne žene. Kroz istoriju je davala moćnice, na čelu sa prvom ženom proroka Muhameda. Doprinele su poeziji, nauci, tehnici.

Pitanje položaja žena je globalnog karaketera i ništa manje nije hrišćanski, jevrejski, hindu ili budistički izazov, koliko i muslimanski. U Kuranu ne postoji posebno poglavlje koje govori o postanku žene i muškarca, kao u Bibliji, već se o tome govori na više mesta. Postoji nekoliko kuranskih ajeta u kojima je moguće prepoznati egalitarni koncept stvaranja žene i muškarca, koji su jednako darovani dušom, intelektom i slobodnom voljom. Islamski teolozi, zastupnici teorije egalitarnosti, tvrde da kuranske poruke nisu u suprotnosti sa vrednostima zapadne naučne teorije i modernističkim tokovima.

Samo što je u ovoj slučaju, borbi patrijarhalnog i jednakosti dodata džihadistička primesa ekstremizma. A ekstremizam, bilo koje vrste, mora biti podvrgnut kritici. Otmice, ubistva politički aktivnih ili poznatih žena u Libiji i Iraku, do novog trenda da se žene javno kritikuju zbog odeće koju nose ili jer se rukuju sa muškarcima, nisu deo nijedne religije.

Nemački novinar Jirgen Todenhefer, koji je bio deset dana u ID u Mosulu, kaže da je stalno slušao kako oni žele da promene svet i da će svi koji ne veruju u njihovu interpretaciju Kurana biti ubijeni.

Ali u  Kuranu ne mogu da nađu utemeljenje svog ponašanja. Kuran je divno izjednačio žene i muškarce pred Bogom u načinu ponašanja, tretiranju, odnosima. Sledbenici salafizma, ekstremne verske sekte nastale iz sunitskog islama, ograničili su interpretaciju islama rigidno svodeći ženu na sredstvo u službi muškarca. Ekstremističko i patrijarhalno primenjivanje islama sa svakom dominacijom muškarca ima veze sa brutalnim nasiljem, a ne sa ponovnim uspostavljanjem ranoislamskog kalifata.

A u veri nema prisile, ističu muslimani.

Stoga Zainab Salbi ispravno procenjuje da dan kada muslimanske žene budu jednake u kulturnom i društvenom životu i kada nikab bude njihov izbor a ne obaveza, je dan kada smo se oslobodili ekstremističke ideologije.