Dok je ovaca...

Nedavno je objavljena knjiga dvojice nobelovaca, Džordža Akerlofa i Roberta Šilera, atraktivnog, ali prilično neodređenog naslova: „Phishing for Phools“ (Lov u mutnom). Srećom, podnaslov daje nešto više informacija: „Ekonomska analiza manipulacije i obmane“. Ovakvi autori, ovakva tema – očekivanja čitalaca, neminovno, ne mogu biti mala. I šta smo dobili?

Ne baš mnogo. Čitav niz apodiktičnih tvrdnji. Slobodno tržište stvara neprestana iskušenja, navode autori. Slobodno tržište generiše lov u mutnom i dovodi do eksploatacije svake ljudske slabosti. Maksimizacija profita kao motiv podrazumeva da prodavci (svega i svačega) koriste te slabosti. To dovodi do toga da ljudi u stvari ne kupuju ono što im je potrebno, ono što stvarno žele, nego ono što prodavci žele da im prodaju. Zbog toga, smatraju autori, dopuštati ljudima slobodu (njihovog) izbora znači stvaranje ozbiljnih ekonomskih problema, doduše ne navode kojih.

Dokazi za sve ovo? Nema ih! Kad je neko nobelovac i kad reši da piše knjige za široku čitalačku publiku, onda dokazi nisu baš toliko bitni. Valjda im se veruje na reč! Da bi ta reč bila živopisnija, autori su, umesto dokaza, ponudili – primere i priče o njima. I tako se dobija zbirka priča, nažalost ne literarnih, nego onih iz novije i one druge ekonomske istorije.

Poput one u kojoj se kao primer izuzetno značajne inovacije navodi pronalazak mašine za uvijanje cigareta (osamdesete godine 19. veka), usled kojeg je značajno opala njihova cena, što je uvećalo potrošnju (pušenje), a to nije dobro za zdravlje, pa prema tome, nije u interesu potrošača. Zaista, reprezentativan primer tehnološkog napretka i inovacija, koje su svet, bar njegov dobar deo, izbavili iz siromaštva!

Pošto se razmotre svi navedeni primeri, čitalac dolazi do zaključka da se poslovne odluke donose u uslovima nesavršene informisanosti, pre svega neizvesnosti, i da se naknadno ispostavlja da su mnoge poslovne odluke bile pogrešne. Ništa novo. Sve odluke se donose u takvim uslovima. I svako od nas je kad-tad doneo neku pogrešnu odluku. Da li je to argument protiv slobodnog tržišta? Teško!

Dve stvari se uopšte ne pominju u ovoj knjizi. Prva je da se ljudi prilagođavaju i da uče iz grešaka koje su napravili. Ukoliko me je neko jednom obmanuo, neću dopustiti da to opet uradi. Potrošači (svake vrste) mogu ponekad da ispadnu budale (phools), ali, po pravilu, nisu idioti, pa shvataju da je u njihovom najboljem interesu da ne dopuste da se to ponovi – uče na svojim greškama. Druga je da nije neminovno da se profit jedne strane stvara gubitkom druge. Tržišna privreda nije igra sa nultom sumom, dobitak može i najčešće jeste na obe strane. Upravo to omogućava opstajanje tržišne privrede, njenu vitalnost, budući da u njenim okvirima svi mogu da dobijaju. I prodavcu se, ipak, više isplati da kupcu prodaje ono što je njemu potrebno, budući da je takva razmena održiva. Ne mora da ubeđuje kupca u kupovinu onoga što mu nije potrebno. Dakle, neće prodavac kupcu da prodaje bilo šta, već samo ono čime maksimizuje svoj profit, a to je, najčešće, ono što je kupcu potrebno.

Još manje se pominje da pojam iskušenja nije baš vezan isključivo za slobodno tržište ili savremeni kapitalizam. Biće da je nešto stariji. Biće da se pominje u nekim tekstovima i pre radova Adama Smita. Biće da je neizostavni deo ljudske prirode. Isto kao i manipulacija i obmana. I jedno i drugo ukorenjeno je u čoveku i neizostavni je deo odnosa između ljudi. „Maskirovka“, obmana protivnika, poznata je u tradiciji Crvene armije, koja, svakako, nema mnogo veze sa slobodnim tržištem – doduše imala je sa njegovim uklanjanjem.

Ne pominje se u ovoj knjizi ni šta treba uraditi kako bi se opisano zlo zaustavilo. Velika artiljerijska priprema po zlim kapitalistima, onima koji se bave manipulacijom i obmanom, ali ne sledi juriš pešadije. Zaista, šta treba uraditi? Nema odgovora.

Kakve to ima veze sa Srbijom? Kada domaći levičari budu, verovatno iz druge ruke, došli do nalaza ove knjige, opet će da se rastrube o najnovijim dokazima o neefikasnosti kapitalizma i slobodnog tržišta. A domaće javno mnjenje će nanovo lamentirati o neoliberalnom pljačkaškom kapitalizmu. „Ima li drugačijeg“, postavljaće retoričko pitanje oni klasno svesni. Problem u pogledu „najnovijih nalaza“ leži samo u tome što pomodni naslov ove knjige u Srbiji, kao izreka, postoji još odavno: „Dok je ovaca, biće i vune!“

Nego, koliko vidim, dobro ostrigano domaće biračko telo mirno pase na livadi sa sve manje trave, dok se sprema novo šišanje – zvekeću makaze i zuje mašinice.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu