Jarane moj, baci ključeve u Savu

„Bilo mi je dvanaest godina/ prvi put sam sišao do grada/ iz mog sela, tihog i dalekog, / kad susretoh tebe iznenada.

Eh, dječačke uspomene glupe!

Mala moja iz Bosanske Krupe!”

Ova, prva, strofa iz lirske pesme Branka Ćopića, neprevaziđenog srpskog i jugoslovenskog književnika i jednog od najvećih dečjih pisaca sa ovih prostora ikada, našla se na špici novog filma hodajuće filmske legende, 91-godišnjeg Mladomira Puriše Đorđevića. Film je prikazan sinoć na Festivalu autorskog filma.

Ta mala iz Bosanske Krupe uselila se višestruko u 25-minutni Đorđevićev dokumentarni film. I u sam filmski naslov i u njegov potresni sadržaj i tužna autorova sećanja na čoveka koga je kao malj teška, a sa samog vrha izgovorena reč proganjala i mučila godinama, sve do tog jezivog skoka u smrt. Sa mosta „Bratstvo i jedinstvo”, 26. marta 1984. godine, sa tog mosta što ga sada zovemo Brankov. Uselila se ta „mala” u jedno malo, a dragoceno filmsko delo kao neka vrsta podsetnika na kolektivno neoduženi dug spram pisca i pesnika, oko kojeg se u jednom trenutku oformio široki, a strahotno prazan krug, formiran od onih koji su mu se koliko do juče divili i slavili ga, pa ga napustili čim ga je onomad drug Tito, tokom govora na sednici Antifašističkog veća u Zagrebu proglasio izdajnikom zbog onoga što je Ćopić napisao u svojoj satiričnoj „Jeretičkoj priči”, a Milovan Đilas na to dodavao i svoja kritička slova posle kojih nikada više neće biti isto.

I sve je nekako tu sabrano u pravoj meri. Rečeno sve ono najvažnije. Snažno, u malom prostoru i u malo minuta. Filmski okretno i energično, kako već to Đorđević ume kada pleše te svoje tužne misli i neku vrstu setne griže savesti što možda još za Brankovog života nije učino nešto više za njega.

A nije da nije učinio. Branko i Puriša su dugo bili savremenici koji su delili ideale verujući da će oni, onako neiskvareni, trajati večno. Otuda najverovatnije i autorov motiv da u vidu prologa još pre stihova iz pesme „Moja mala iz Bosanske Krupe”, na ekran stavi i sledeći natpis:

 „Ja sam Puriša Đorđević. Snimio sam četiri filma po pričama Branka Ćopića. Tri kratka i jedan igrani koji se zove `Jabuka`. Jabuka je ime narodnog heroja koji je sahranjen u Beogradu. Jedne noći Jabuka izbi iz groba da obiđe grad u kome je rođen i da vidi šta je realizovano od njegovih ideja. Razočaran, narodni heroj Jabuka se vraća u grobnicu. Ovaj film nikada nije prikazan. Branko Ćopić, braneći moj film `Jutro`, pokušao je da jednim javnim pismom omogući prikazivanje i filma `Jabuka` i da ih odbrani od napada organa Komunističke partije kako se zvala `Borba`...”.

 Faksimil oproštajnog pisma Branka Ćopića

Tek posle ovog sledi ta dragocena živa reč svedoka Brankovog života, poslednjih dana i dana same smrti Branka Ćopića – Momčila Srećkovića, kojem je Branko pred sam kraj sudbinski rekao: „Jarane moj (tako je Branko uvek zvao Momčila – prim. aut.), problemi stižu. Ja zatvaram svoj dućan, a evo tebi ključevi pa ih baci u Savu.” Taj i takav filmski protagonista sa sobom nosi ne samo autentičnost, već i snažnu emociju nekog ko je uz slavnog pisca odrastao kaleći se i sam kao pesnik. Đorđević u njegovo svedočanstvo komponuje sekvence satkane od arhivskih fotografija, dokumenata pa sve do oproštajnog Brankovog pisma koje je pronašla njegova verna supruga Bogdanka-Cica. A za samo grand finale Đorđević koristi nikada do sada prikazanu filmsku poemu „Grob u žitu” (stihove govore Rade Marković i Olivera Marković, proizvodnja „Zastava film”) koju je snimio još 1951. Za „Politiku” Puriša Đorđević ovim povodom kaže: „Tek kada sam ovu poemu umontirao u ovaj novi film, osetio sam da sam sa njom branio Ćopića Branka. Ali, tada, 1951. to nisam znao.”

Sa dokumentarcem „Mala moja iz Bosanske Krupe”, nastalim u produkciji DKSG i Akademskog centra (snimatelj Miodrag Milošević, saradnik Bojana Andrić, muzika „Ritam slobode” Dragoljuba Đuričića), Mladomir Puriša Đorđević je u svoje i u naše ime delimično odužio dug spram Branka. Tog pesnika vazda nasmejanog lica, neodvojivog dela mog i vašeg detinjstva. Na odjavnoj špici – kompletna Ćopićeva biografija. Do najsitnijih detalja, među kojima je i onaj da je Branko Ćopić svoju prvu priču – „Smrtno runo Soje Čubrilove” objavio 8. maja 1936. u „Politici”, u kojoj je tokom godina bilo objavljeno 126 njegovih priča i pesama.

Film „Moja mala iz Bosanske Krupe” prikazan je na 21. Festivalu autorskog filma u okviru programa „Hrabri Balkan”, posvećenom pre svega mladim autorima. Sudeći po stvaralačkoj energiji – Mladomir Puriša Đorđević je i najmlađi, a možda i najhrabriji od njih!