Dramatično spuštanje sa Kajmakčalana

Ovo je vrhunac naše golgote. Prešli smo za dan 54 kilometra uspona i spusta po snegu. Mnogo je nepristupačan i težak Kajmakčalan – kaže Marko Nikolić, vođa ekipe koja se juče popodne posle dve nedelje vratila u Beograd.

Trinaest i po sati trajali su uspon i silazak s najvišeg vrha planine Nidže (2.521 metar), na makedonsko-grčkoj granici, koji je bio jedna od najvažnijih kota na Solunskom frontu za vreme Prvog svetskog rata.

Ekipa ekspedicije „Albanska golgota, sto godina kasnije” odlučila je da ovim usponom zaokruži dvonedeljno putovanje, svojevrsno hodočašće putevima srpske vojske u povlačenju preko Crne Gore i Albanije. Za prvih osam dana prešli su 245 kilometara peške, ali poslednji dan predstavljao je najveći napor.

Posebno je bilo teško spuštanje s Kajmakčalana. Marko Marković je u jednom trenutku kolabirao. Pokazivao je prve znake blage visinske bolesti i dehidratacije. Izgubio je snagu i energiju i zbog toga je spust trajao mnogo duže nego uspon, po mrklom mraku, od pet popodne do ponoći.

– On jedini iz četvoročlane ekipe nema velikog planinarskog iskustva, pa je njegov uspeh utoliko veći. Sve je prošao što i mi, do poslednjeg atoma snage – ističe Nikolić, uz podsećanje da ih je tokom ekspedicije pratilo lepo vreme, sunčano, bez oblačka.

A planina Nidže, dodaje naš sagovornik, sasvim je pusta, sa dosta snega i leda. Svud okolo samo su tragovi vukova i medveda. Iako se boj vodio u septembru, delovalo im je nestvarno kako su naši vojnici uspeli da se prebace preko tako visoke planine.

Planinari su uspon počeli s makedonske strane. Prevoz do granice obezbedili su im Đorđe Mihajlović i Predrag Nedeljković, čuvari srpskog groblja na Zejtinliku, koje su obišli u ponedeljak.

I na granici i u Solunu, vidno iscrpljene i preplanule od dugog pešačenja po suncu, mnogi su ih mešali sa sirijskim izbeglicama i nudili pomoć.

O svim izazovima i utiscima sa ekspedicije, a prvi su koji su peške ponovili put albanske golgote, momci planiraju da govore na predavanjima, uz obilje fotografija i video-snimaka koje su zabeležili.

Posebnu posetu planiraju manastiru Visoki Dečani, čiji su ih monasi svakodnevno pominjali u službama.

Srpska vojska i izbeglice povlačili su se 1915. godine po teškoj i surovoj zimi. Od gladi, hladnoće i opšte iscrpljenosti stradalo je više od 200.000 ljudi.