Pogubljenje reči

U vreme protesta u Saudijskoj Arabiji pre pet godina, šeik Nimr Bakr el Nimr pozivao je pristalice da se snagama reda suprotstave „bukom reči” a ne nasiljem, ali i to je bilo dovoljno da se odrubi glava uglednom šiitskom svešteniku koji je propovedima tražio prava verske manjine u bastionu sunitskog islama.

Da se to dogodilo negde drugde, recimo u Iranu, šeik bi bio proglašen za borca za slobodu i ljudska prava. Ali, ultrakonzervativna kraljevina je suviše važan partner Zapadu da bi se podizala buka, da bi se kritikovao autoritarni režim koji se temelji na rigidnoj vehabističkoj interpretaciji islama.

Nikada nisam video veću razliku između Sadama Huseina ili Moamera Gadafija i saudijskih kraljeva. Sem po tome što su prvi despotski upravljali sekularnim republikama a ovi iz kuće Sauda teokratskom monarhijom kojoj je Kuran ustav. Prve je trebalo rušiti, dok drugi manje-više poslušno uslišuju želje Bele kuće.

Zapad više nego obazrivo reaguje na pogubljenje šeika Nimra, pa je taj diplomatski odgovor licemerno – diplomatski. Američki Stejt department je uz „zabrinutost” blago podsetio Saudijce da Nimrijeva egzekucija „preti da pojača sektaške tenzije u vreme kada se nalaže da se one hitno smanje”. Biće da je to maksimum osude ponašanja kuće Sauda kojoj se decenijama toleriše da naftom kupuje tišinu kakva okružuje sponzorstva ekstremnih islamskih učenja, od protagonista Al Kaide preko mudžahedina u Bosni do Islamske države. Važno je da su Saudijci godinama najveći kupci američkog oružja.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini upozorava da pogubljenje istaknutog šiitskog vođe nosi rizik „opasnih posledica” i dodaje da ovaj slučaj izaziva „ozbiljnu zabrinutost” za slobodu izražavanja. Nemačka govori o „rastućoj zabrinutosti”. Francuska je izrazila „duboko žaljenje” ponavljajući protivljenje smrtnoj kazni. I britanski Forin ofis ograničio se na uopšteno protivljenje smrtnoj kazni „pod svim okolnostima i u svakoj zemlji”.

Šta može Zapad sem da glasno ćuti dok se po 12 saudijskih gradova seku vratovi kraljevih neprijatelja. Zar Saudijska Arabija nije 2013. ubačena u članstvo uticajnog Saveta UN za ljudska prava uz veliku pomoć svojih zapadnih saveznika?

Lideri dve opozicione stranke u Britaniji su među retkima koji zahtevaju od premijera Dejvida Kamerona, jednog od onih koji su potajno promovisali Rijad, da objasni da li je na Saudijsku Arabiju primenljiva odredba Saveta UN po kojoj izabrani članovi Saveta treba da se pridržavaju „najviših standarda u promociji i zaštiti ljudskih prava”.

Kakva ironija. Šarada vrednosti do kojih Zapad toliko drži. Dvostruki standardi u još jednom sjajnom izdanju.