Погубљење речи

У време протеста у Саудијској Арабији пре пет година, шеик Нимр Бакр ел Нимр позивао је присталице да се снагама реда супротставе „буком речи” а не насиљем, али и то је било довољно да се одруби глава угледном шиитском свештенику који је проповедима тражио права верске мањине у бастиону сунитског ислама.

Да се то догодило негде другде, рецимо у Ирану, шеик би био проглашен за борца за слободу и људска права. Али, ултраконзервативна краљевина је сувише важан партнер Западу да би се подизала бука, да би се критиковао ауторитарни режим који се темељи на ригидној вехабистичкој интерпретацији ислама.

Никада нисам видео већу разлику између Садама Хусеина или Моамера Гадафија и саудијских краљева. Сем по томе што су први деспотски управљали секуларним републикама а ови из куће Сауда теократском монархијом којој је Куран устав. Прве је требало рушити, док други мање-више послушно услишују жеље Беле куће.

Запад више него обазриво реагује на погубљење шеика Нимра, па је тај дипломатски одговор лицемерно – дипломатски. Амерички Стејт департмент је уз „забринутост” благо подсетио Саудијце да Нимријева егзекуција „прети да појача секташке тензије у време када се налаже да се оне хитно смање”. Биће да је то максимум осуде понашања куће Сауда којој се деценијама толерише да нафтом купује тишину каква окружује спонзорства екстремних исламских учења, од протагониста Ал Каиде преко муџахедина у Босни до Исламске државе. Важно је да су Саудијци годинама највећи купци америчког оружја.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Федерика Могерини упозорава да погубљење истакнутог шиитског вође носи ризик „опасних последица” и додаје да овај случај изазива „озбиљну забринутост” за слободу изражавања. Немачка говори о „растућој забринутости”. Француска је изразила „дубоко жаљење” понављајући противљење смртној казни. И британски Форин офис ограничио се на уопштено противљење смртној казни „под свим околностима и у свакој земљи”.

Шта може Запад сем да гласно ћути док се по 12 саудијских градова секу вратови краљевих непријатеља. Зар Саудијска Арабија није 2013. убачена у чланство утицајног Савета УН за људска права уз велику помоћ својих западних савезника?

Лидери две опозиционе странке у Британији су међу реткима који захтевају од премијера Дејвида Камерона, једног од оних који су потајно промовисали Ријад, да објасни да ли је на Саудијску Арабију применљива одредба Савета УН по којој изабрани чланови Савета треба да се придржавају „највиших стандарда у промоцији и заштити људских права”.

Каква иронија. Шарада вредности до којих Запад толико држи. Двоструки стандарди у још једном сјајном издању.