Ledena grobnica opominje i obavezuje

Novi Sad – Dani kada su Hortijevi fašisti 1942. godine ubili i pod zaleđeni Dunav bacili više od hiljadu Novosađana, tuga je koju grad večno nosi sa sobom, ali i obaveza da živimo ljudske i civilizacijske vrednosti i da nikada ne zaboravimo, rekao je gradonačelnik Miloš Vučević na komemoraciji žrtvama Novosadske racije.

Komemorativnom skupu pred spomenikom „Porodica“ na Keju žrtava racije prisustvovali su brojni građani koji su nosili upaljene sveće. Počeo je minutom ćutanja i podsećanjem da se na tom mestu 21–23. januara dogodio, po rečima gradonačelnika, krvavi pir fašista koji su Novi Sad pre 74 godine zavili u crno.

– I danas se klanjamo senima stradalih u Novosadskoj raciji, odajemo poštu svima koji su nevini, bez ikakve krivice, bili izloženi najstrašnijem mučenju i umirali u ovoj ledenoj grobnici. Rana koja se krije teško i sporo zarasta, napisao je Ivo Andrić. A mi ne želimo da ćutimo, ali ni da zaboravimo zločin koje čovečanstvo ne sme da zaboravi – kazao je Vučević.

On je istakao da su u Dunavu ostale čitave generacije i da su to bili najkrvaviji dani u istoriji Novog Sada, u kojima su stradali Srbi, Jevreji, Romi, „krivi u nečijim bolesnim umovima, samo zato što su pripadali drugom narodu, drugoj veri“.

Novi Sad se, prema Vučevićevim rečima, posle tog vremena zla iz ledene grobnice izdigao kao feniks, a „strašni januarski dani naučili su nas da jedino zajedno, složno i u miru možemo biti brana svakom pokušaju zločina i zla“.

„Naše dostojanstvo, sećanje, nikada neće priznati osvetu i netrpeljivost prema drugačijem. Ali nećemo nikada prestati da se sećamo. Jer tamo gde prestaje istorijsko pamćenje, gubi se svaki smisao i kontekst našeg identiteta“, rekao je Vučević, i citirajući Mešu Selimovića dodao da „nije čovek ono što misli, već ono što čini“.

Gradonačelnik je poručio da je Novi Sad grad u kome se slobodno živi i govori – i srpski, i romski, i mađarski: „Grad heroj, najbolji primer zajedničkog suživota i grad našeg ponosa“.

Pomen stradalim Novosađanima održao je episkop jegarski Jeronim, uz sasluženje novosadskih sveštenika i đakona, a članice Kola srpskih sestara poslužile su građanima koljivo i pogaču.

Obraćajući se u ime episkopa bačkog Irineja i svoje lično ime, vladika Jeronim rekao je da se u Novom Sadu, kao i Čurugu i Šajkašu, 1942. godine ponovila ista scena kao pre 17 vekova u gradu Sevastiji, tadašnjoj rimskoj provinciji, gde je u zamrznutom jezeru stradalo četrdeset rimskih vojnika, čija je „krivica bila što su bili hrišćani, a ne mnogobošci“.

A jedina krivica stradalih Srba, Jevreja, Roma, bila je „što su postojali, što su pripadali svome narodu i ispovedali svoju veru“.

Vladika je kazao da se svake godine okupljamo na mestu stradanja i zbog toga da „ove mučenike ne bismo izbrisali iz svoga varljivog sećanja“.

– Sećajući se, dakle, ovde ovoga što se zbilo, imamo samo jednu želju: da se ovo nikada i nigde više ne ponovi, jer smo svi svedoci da su ovakvi i još strašniji zločini mogući i u naše doba – rekao je episkop Jeronim.

Vrhovni rabin Srbije Isak Asijel održao je pomen na hebrejskom jeziku, a zatim i besedu na srpskom, koju je završio porukom: „Onaj koji čini mir u visinama, neka učini mir nad svima nama ovde na zemlji. Amen“.