Besni u Ajovi

Bira se predsednik u jedinoj preostaloj supersili. Amerika je izašla iz ekonomske recesije, privreda raste, nezaposlenost se prepolovila a trupe su se vratile iz dalekih ratova. I demokrate i republikanci su uvereni da žive u „izuzetnoj” naciji, najvećoj u istoriji sveta.

Zašto su onda građani puni gneva? Zašto su „frustrirani, nezadovoljni, puni straha, resantimana i rasizma”, kako kažu novine? Zašto je cela nacija „furiozna”, kako juče tvrdi „Njujork tajms”?

Iz našeg ugla gledano, to je jedva razumljivo. Dobro, Amerikanci su prvi put otkrili da progres nije pravolinijski i neograničen i da naredna generacija neće živeti dva puta bolje od svojih roditelja, kao što je uvek bio slučaj od građanskog rata do danas. Ali zar su neispunjena očekivanja razlog ovolikog gneva protiv establišmenta? Kako je moguće da najsjajnija nova politička zvezda Amerike postane socijalistički dekica koji traži besplatno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu za sve? Za Bernija Sandersa glasaju Amerikanci besni na banke i bogate, a za Trampa i Kruza oni koji su besni na strance i migrante. Šta se to dogodilo sa Amerikancima?

Juče vidimo da je i Ajova besna. A na šta konkretno? Tu će čitalac naći neke sličnosti sa našim malim, domaćim prilikama. Besna je što je sistem od vrha do dna zaražen korupcijom. Što oligarsi vladaju Amerikom. Što jedna porodica, vlasnici Volmarta, poseduje više bogatstva nego donjih 40 odsto američke populacije. Što je protivkandidat Sandersu žena koja je samo od bankara iz Goldman Saksa u jednoj godini na govorima zaradila 600.000 dolara. Što bogati kanališu ogromne pare kandidatima za visoke državne položaje, spokojni u saznanju da će time utabati put budućim političkim kontrauslugama. I pre Klintonovih su američki predsednici koristili donacije i fondacije da zarade veliki novac po isteku mandata, ali je potpuno bez presedana moć Bila Klintona da privlači novac kojim finansira političku karijeru svoje žene, držeći donatore u nadi da će senatorka, državna sekretarka a možda i buduća predsednica Hilari Klinton biti u prilici da im uzvrati uslugu. Donatori Klinton fondacije postale su države poput Omana, Saudijske Arabije, Alžira, Kuvajta, Katara, a za njenog mandata u Stejt departmentu tim zemljama je prodato dva puta više američkog oružja nego u vreme Džordža Buša.

Je li onda čudo što 52-godišnja Savana Granahan iz Ajove, koja je glasala za Sandersa, kaže: „Ovom zemljom ne upravlja izabrana vlast već svemoćni dolar”. Ajova je političku elitu i vašingtonski establišment zatekla u krevetu sa oligarsima.

Niko ne tvrdi da su se tajkuni, bilo u Americi ili Srbiji, obogatili isključivo kupujući politički uticaj. Ali nova „milijarderska klasa”, kako je zove Berni Sanders, ni ovde ni tamo ne bi nastala bez takve političke kupovine. To je suština korupcije. I tamo i kod nas.