Iračane u Podrinje

Malo je koga iznenadilo što se juče zapaljivim antiimigrantskim saopštenjem oglasila Srpska narodna partija Nenada Popovića, bivšeg funkcionera DSS koji uporno traži da Srbija pred izbeglicama podigne zid nalik mađarskom. SNP tvrdi da se „novi talas nasilja i krize” nadvio nad Srbiju tako što je u centru Beograda pre dva dana irački migrant oteo telefon od žene i ranio policajca koji je pokušao da joj pomogne. Nije jasno koji je to bio prethodni talas iz kojeg smo se izbavili a da ga nismo ni primetili, ali je jasno da je prekjučerašnji incident u Beogradu i za skandinavske, kamoli srpske pojmove, suviše sitan da bi ga Nenad Popović tek tako proglašavao „talasom nasilja i krize”.

Ali, treba razumeti SNP. Ta partija priznaje kako je „mesecima upozoravala na tu mogućnost”, poučena iskustvom napada u Parizu i „masovnog silovanja žena u Kelnu”. Mesecima su strepili od tih užasa, zastrašivali svakoga da nam se slično sprema i naposletku dočekali – oteti telefon i povređenog policajca.

„Posle tog (jučerašnjeg) napada”, SNP se pribojava da „nijedan građanin Srbije ne može da bude siguran od mogućih pljačkaških i seksualnih nasrtaja migranata”. A pre tog napada su građani, dakle, mogli biti sigurni – sad kada je jedan policajac izbačen iz srpskog odbrambenog stroja, izbeglice će se naprasno ohrabriti i, naoružane otetim telefonom, navaliti na nas iz sve snage.

Panika se ovako širi i u drugim evropskim državama, preuveličavanjem činjenica i zabašurivanjem onih koje protivreče propagandi. Pokolj u Parizu su počinili muslimani koji su tamo rođeni. U Kelnu su od 58 napadača svega trojica bili izbeglice i nije bilo masovnih silovanja već seksualnog zlostavljanja. I to je dovoljno odvratno, pa nije potrebna nadogradnja, sem da bi se ljudi bezrazložno preplašili. Da, istina je da su počinioci mahom bili iz arapskih zemalja, samo – odavno pristigli u Nemačku. Ali, desničarske stranke se ne usuđuju da budu dosledne svojoj logici i da, umesto zaustavljanja izbeglica na granici, zahtevaju i progon svih muslimana jer bi to zvučalo otvoreno rasistički. Još manje su desničari spremni da priznaju kako su izbeglice i u EU i u Srbiji neuporedivo češće meta lopova i ostalih kriminalaca i napadača nego što drugi treba njih da se pribojavaju.

Omiljeni antiimigrantski argument sada glasi da izbeglice lažu da se spasavaju od rata, pošto bi onda ostale u prvoj evropskoj zemlji u koju su stigle umesto što idu u bogatu Nemačku. Čudo da SNP ne prebacuje srpskim izbeglicama iz devedesetih da su razmaženi ekonomski migranti jer nisu ostale u siromašnim selima Podrinja, Bačke ili juga Srbije već su drsko krenule i za Beograd.