Instituti SANU protiv amerikanizacije srpske nauke

Tekst „Da li se uspostavlja američki monopol nad srpskom naukom” koji je naš list objavio u subotu, izazvao je lavinu komentara u univerzitetskoj javnosti i na sajtu „Politike”. Povodom nacrta Pravilnika o kategorizaciji i rangiranju naučnih časopisa, što je bila tema pomenutog teksta, zajednički dopis ministru prosvete poslalo je devet instituta društveno-humanističkih nauka, od kojih su šest u sastavu Srpske akademije nauka i umetnosti.

Podsetimo, na osnovu objavljenih radova u kategorisanim domaćim i međunarodnim časopisima profesori i naučnici dobijaju bodove, a prikupljeni poeni bitno određuju napredovanje i zvanje svih naučnika u zemlji, odnosno izbor i reizbor na univerzitetu. Zamerka profesora društveno-humanističkih nauka jeste što se za sve izbore u zvanja vrednuju isključivo tekstovi objavljeni u časopisima sa liste  „Tomson Rojters” i „Elsevir”  koje forsiraju tehničke i prirodne nauke i koje su okrenute američkom području, dok je izbačena ERIH lista, na kojoj su časopisi  koji su orijentisani prema evropskom istraživačkom prostoru.

Dr Aleksandra Pavićević iz Etnografskog instituta SANU kaže da je otvaranje ove teme došlo u pravi čas, jer su Balkanološki, Vizantološki, Arheološki, Etnografski i Muzikološki i Institut za srpski jezik SANU, kao i Istorijski institut, Institut za noviju istoriju i Institut za savremenu istoriju tokom poslednjih mesec dana već uputili prosvetnim vlastima nekoliko dopisa na ovu temu.

Ona nam je prosledila i dopis Udruženja istraživača instituta humanističkih nauka, upućen ministru prosvete Srđanu Verbiću, državnom sekretaru Veri Dondur, Sindikatu nauke i Zajednici instituta Srbije.

U njemu se navodi da će novi Prvilnik dovesti do degradacije pravog naučnog rada, a podsticati postojeću hiperprodukciju i opadanje kvaliteta naučnih radova.

– I postojeći način kategorizacije časopisa predstavlja nezadovoljavajuće, ali kompromisno rešenje koje je pronađeno nakon višegodišnjih rasprava. Naučnici i matični odbori iz oblasti humanistike odbijaju bibliometriju zasnovanu na listama privatnih američkih izdavača i kao relevantne predlažu evropske liste, među kojima i ERIH plus listu, koju je do sada Ministarstvo prihvatalo – navodi se u dopisu koji je potpisala predsednik, dr Ranka Gašić.

Uz vraćanje ERIH liste, naučnici zahtevaju i da se vrednuju zbornici vodećeg i nacionalnog značaja, magistarske teze i doktorske disertacije, predavanja i izlaganja na naučnim konferencijama štampanih u celosti i u izvodu, kako je i bilo do sada...

Dr Olivera Durbaba, profesor Filološkog fakulteta, kaže za naš list da će Pravilnik koji treba da stupi na snagu 1. oktobra 2016. godine, u potpunosti blokirati mogućnosti za napredovanje nastavnika društvenih i humanističkih nauka.

– Suštinski problem jeste što će se ovakvim pravilnikom blokirati izbori u zvanja za sve fakultete koji imaju komponentu nacionalno specifičnog značaja. Da biste bili izabrani u zvanje redovnog profesora, na primer, morate imati objavljen članak na „Tomson Rojters” i „Elsevir” listi časopisa. Nije dakle problem samo u broju bodova, već i o tome da bodove ne možete skupiti na drugom mestu – nego morate baš u tim časopisima – ističe profesorka Durbaba.

Komentarišući izjavu državne sekretarke Vere Dondur da ERIH lista nikada nije bila u Pravilniku, ona citira Pravilnik iz 2011. godine, objavljen na sajtu BU, u kojem se navode uslovi za izbor u zvanje docenta:

„Najmanje jedan rad objavljen u naučnom časopisu sa SCI liste, odnosno u časopisima sa SSCI, AHCI, ERIH ili liste prestižnih svetskih časopisa za pojedine naučne oblasti koju utvrđuje Univerzitet na predlog fakulteta…”

Podsećajući da su polemiku u javnosti pokrenuli nastavnici i saradnici Filozofskog fakulteta, predvođeni profesorkom Stašom Babić, šefom Katedre za arheologiju, prof Olivera Durbaba kaže:

– Da dopunim ono što reče prof. Staša Babić – možete li da zamislite da bi bilo koji od tih američkih časopisa bio zainteresovan i voljan da objavi članak vezan za učenje nemačkog jezika u osnovnim školama u Srbiji? To je, recimo, moja uža naučna oblast, u Srbiji sam zasad jedina koja se time bavi, pa sam kao takva verovatno nevidljiva i nebitna tvorcima Pravilnika, jednako kao i moje koleginice i kolege koje se bave sličnim temama za jezike koji nisu engleski – ističe ova naučnica.

I dok u Ministarstvu prosvete tvrde da su izmene male i da će Pravilnik stupiti na snagu, naučnici poručuju „da su izmene možda male, ali veoma duboke, da suštinski ruše čitavo zdanje društvenih nauka i da će dovesti do blokade budućih profesorskih izbora”.