Čekanje
Čekam u senci jednog starog duda
Da mesec zađe, i, skrivena tamom,
Po strmoj stazi što kroz noć krivuda,
Da siđeš k meni čežnjivom i samom.
Čekam, a lenjo prolaze minuti
I sati biju na tornju daleko...
Već zora sviće, blede mlečni puti,
A ja još čekam, – i večno bih ček’o...
O šta je to što mene veže sada
Za jednu put, za jedan oblik tela
I što mi duša zatreperi cela,
I sva nemoćna izdiše i pada
Kad me se takne jedna ruka bela!
I sav zasenjen pred čudesnim sjajem
Lepote njene, slab, bez jednog daha,
Kao da svakog časa život dajem,
Prilazim njojzi pun pobožnog straha,
Posrćem, klecam, dokle me privlače,
Ko provalija tamna i duboka,
I dok se strasnim prelivima mrače
Njena dva silna, neumitna oka...
(Politika, 24. decembar 1913. godine)
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
