Februarske odluke

U ovom mesecu, u kojem smo dobili dan više, donete su neke važne odluke: primirje u Siriji, koje će da se krši kao u Ukrajini, zaustavljanje okupacije zapadne Evrope od strane onih koji su tamo okupirani od strane Zapada, pa sve do najave raspisivanja vanrednih izbora u zemlji koja je već decenijama u vanrednom stanju. I opozicija je donela odluku da ne može da se odluči ko će s kim.

I šta će da se desi? Ništa. Pobediće oksimoronska koalicija patriota, koji su za Evropu. Novi premijer će, sa ekspozeom pod pazuhom, ušetati u Skupštinu, osvrnuće se na prethodnu koalicionu vlast, koja je upropastila građane smanjivanjem plata i penzija, gradnjom Beograda na vodi, udaljavanjem od majčice Rusije ili opasnim približavanjem njenom krilu... I skupštinskom salom prolomiće se aplauzi i skandiranje Vučić, Vučić! Flamingo televizija će nastaviti rijaliti program sa samo jednim likom, a sve protiv aždaje sa hiljadu glava, koja hoće glavu premijera. I to glavu koja misli za sve nas.

Da je Sloba vodio spoljnu politiku kao Vučić, ne bismo bili bombardovani, a odavno bi bio izgrađen autoput od ruske baze u Nišu do američkog Bondstila na Kosovu. A da Vučić vodi Slobinu unutrašnju politiku, imali bismo jaku opoziciju, a ne ovo nedonošče u inkubatoru. Sloba je uvek imao želju da privuče opoziciju na svoju stranu. Pogotovo neke opozicione lidere, dok sadašnji premijer radi na njenom uništenju, jer smatra da je samo mrtva opozicija dobra opozicija. Završni radovi su u aprilu, na izborima.

U februaru je bilo i engleske kraljice iz Bajčetine. Jedan pisac je na dodeli zaslužene nagrade omogućio Nikoliću da prvi put bude na akademskom nivou, kakav mu po papirima i dolikuje. Pisac se naime ogradio od predsednika države, koji je sedeo u prvoj klupi, i nije prepisivao, a ovaj mu je odmereno i sa akademske visine poručio da za to nisu potrebni ni hrabrost, ni vaspitanje. Tako je Toma ispao pisac, a pisac kao da je iz tamo neke Bajčetine.

Tako sam i ja planirao, kada sam primao jednu vrednu bugarsku nagradu za satiru, da se ogradim od Todora Živkova. Nažalost, primio sam je mnogo kasnije, kada je Živkov odavno bio skinut. Ostaje mi samo da, kao Sartr, odbijem Nobelovu nagradu, ograđujući se tako od Baraka Obame.

Tog istog Obame, koji šalje Hrvatima rakete Slavonija–Beograd, pa ohrabrene proustaše defiluju Zagrebom u crnim košuljama. Kažu ustašstvo se povampiruje u Hrvatskoj!? To je suprotno tehnologiji vampirizma. Pa, i Sava Savanović je morao prvo da umre da bi se povampirio.

Februar je mesec mačaka, pa je tako došla maca na vratanca. U stvari, dve mace: prvo je Krkobabić došao u SNS, sve predući, a onda je i premijer otišao u jedan starački dom. Da proglasi penzionere herojima. Predlažem da buduća pokolenja podignu spomenik današnjim penzionerima, s natpisom: Oni su odvajali od usta da bismo mi danas jeli!

Taj dan više u februaru građani su iskoristili da se slatko izvređaju na društvenim mrežama, posebno ne štedeći političare. One iste za koje su spremni da stave ruku u vatru. Pardon, u glasačku kutiju.